| Slobodan Bubnjevićlogob92

Istorija akademije može se podeliti na četiri veće etape, prema oblicima u kojima je akademija funkcionisala: Društvo srpske slovesnosti (1841– 1864), Srpsko učeno društvo (1864–1886), Srpska kraljevska akademija (1886–1947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (od 1947. do danas)

ucenodrustvo
foto: Ivan Šepić

Tokom svog razvoja, Akademija je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki došli kao rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutrašnjeg vrenja. No, akademija se održala jer je ne samo pravno već i praktično zauzimala važno mesto u razvoju srpske nauke.

Srpska akademija nauka i umetnosti postoji već 170 godina – u svom korenu je potekla od Društva srpske slovesnosti koje je osnovano 1842. godine. Ovo društvo je, uz kraće pauze, trajalo sve do 1864. godine kada se transformisalo u Srpsko učeno društvo. Godine 1886. iz ovog društva nastaje Srpska kraljevska akademija, koja po novom zakonu nasleđuje njegovu imovinu i zadatke. Godine 1892. dolazi do spajanja dveju institucija, a Akademija prihvata članove Srpskog učenog društva kao svoje redovne ili počasne članove. Donosimo jedan kraći hronološki pregled iz perioda rađanja Akademije (prema izvoru www.sanu.ac.rs).

1841.

Profesori tri godine ranije otvorenog Liceja Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić pokreću inicijativu za osnivanje Društva srpske slovesnosti čiji je cilj širenje nauka na srpskom jeziku i usavršavanje srpskog narodnog jezika. Oni podnose ministru prosvete projekat Ustava, Ustrojenija i pečata Srbske nauka Akademije.

1842.

Društvo srpske slovesnosti osniva se u Beogradu 31. maja 1842. Pored osnivača Jovana Sterije Popovića i Atanasija Nikolića, prvi članovi Društva su bili: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo na prvim sednicama predlaže da se ustanovi Narodna biblioteka. Međutim, već posle osam sednica, Društvo nakratko prekida rad zbog dinastičke smene u Srbiji – knez Mihailo napušta zemlju, a na vlast dolazi Aleksandar Karađorđević.

1844.

U Srbiji se donosi Srpski građanski zakonik čiji je tvorac Jovan Hadžić, a na inicijativu Jovana Sterije Popovića upućena je molba knezu Aleksandru Karađorđeviću za ponovno otvaranje Društva. Knez odobrava molbu i preporučuje da Društvo “poverena mu dela uredno otpravlja”.

1845.

Društvo pokreće Glasnik. U međuvremenu, vodi se velika jezička polemika. Učešćem u sednicama Vuk Karadžić kritikuje normativne delatnosti Društva i ono odustaje od namere da propisuje jezičke norme i prekida rad na terminologiji. Priklanjanje Društva jezičkoj reformi dovodi do pobede Vukovih ideja 1847. godine.

1864.

ucenodrustvo2
Osnivači u baštini zgrade SANU
(ulje akademika Svetislava Vukovića

Liberalni članovi Društva predlažu da se za nove članove izaberu poznati evropski revolucionari toga vremena kao što su Garibaldi, Deak i Černiševski. Tome se protivi ministar prosvete i glavno zasedanje protiče burno, u sukobima, nakon čega visokoškolci počinju demonstracije i sednica se prekida. Društvo biva suspendovano, a liberalne vođe se šalju u unutrašnjost. No, nakon toga knez Mihailo Obrenović izdaje Najviši Knjaževski Ukaz kojim se Društvo srpske slovesnosti obnavlja pod nazivom Srbsko učeno društvo i odobrava Ustrojstvo koje definiše uređenje i zadatke novoga društva. Društvo se seli u novopodignuto Kapetan Mišino zdanje.

1868 –1878.

Godinu dana nakon što je svečano pročitan sultanov ferman kojim se knezu Mihailu predaju gradovi u Srbiji, na njega se izvršava atentat. Srpsko učeno društvo nastavlja sa radom, u njegovom radu učestvuje sve više članova, a Društvo izdaje prve leksikone, rečnike i objavljuje radove koji su ključni za formiranje više nauka u Srbiji. Društvo aktivno doprinosi i pregovorima nakon kojih je 1878. potpisan Berlinski ugovor i priznata nezavisnost Srbije.

1886.

Tokom ove godine, sukobi u Društvu dovode do obustave rada, a država zaustavlja finansijsku pomoć. Donosi se Zakon o Srpskoj kraljevskoj akademiji koji je Skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao 1. novembra. Kralj postavlja prve akademike, a za prvog predsednika se ukazom postavlja Josif Pančić. Akademija preuzima poslove i imovinu Srpskog učenog društva. Narodna biblioteka i Narodni muzej spadaju pod nadzor Akademije. Naredne, 1887. godine predsedništvo odlučuje da se na zemljištu “društvenom” u Knez Mihailovoj ulici podigne privremena zgrada za Akademiju (današnji Dom Akademije biće izgrađen tek 1924. godine). U međuvremenu, Srpsko učeno društvo nije rasformirano i ono će trajati paralelno sve do 1892. kada će se ove dve institucije spojiti.

XX vek

Rastući i razvijajući se od 1841. godine, iz Društva srpske slovesnosti, a potom iz Srpskog učenog društva, Srpska kraljevska akademija se po zakonu formira 1886. godine. Ona preživljava Prvi svetski rat i traje sve do 1942. kada tokom okupacije njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom većeg dela, Akademiji predsedava Aleksandar Belić, koji će ostati njen predsednik i nakon Drugog svetskog rata. U jesen 1944. po nalogu rejonske milicije sa zgrade Akademije skida se tabla sa dotadašnjim nazivom sa koje se briše reč “kraljevska” i akademija postaje Srpska akademija nauka.

No, Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status. Tada dolazi do velikih lomova u Akademiji, deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije. Tada će Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije. Krajem osamdesetih, uoči i nakon sloma Jugoslavije, Akademija je doživela još jedan istorijski preokret, da bi tek nakon 2003. ponovo zauzela kurs vodeće naučne ustanove u zemlji. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama, najznačajniji naučnici i umetnici u Srbiji bili su akademici ili su pak sa njom bili tesno povezani. Tokom svoje istorije, Akademija je uticala i na formiranje gotovo svih važnih kulturnih i naučnih ustanova u zemlji.

Akademija danasucenodrustvo3

Po zakonu iz 2011. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) zauzima vrh piramide u naučno-istraživačkoj delatnosti u Srbiji. Danas se akademija sastoji od više odeljenja u kojima je organizovan rad po oblastima istraživanja akademika:

  • Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke
  • Odeljenje hemijskih i bioloških nauka
  • Odeljenje tehničkih nauka
  • Odeljenje medicinskih nauka
  • Odeljenje jezika i književnosti
  • Odeljenje društvenih nauka
  • Odeljenje istorijskih nauka
  • Odeljenje likovne i muzičke umetnosti
Svako odeljenje vodi sekretar, a unutar odeljenja se sastaju različiti odbori koji se osnivaju da bi rešavali razna pitanja od naučnog značaja. U sastavu Akademije su i ogranak u Novom Sadu, Centar u Kragujevcu, Centar u Nišu, zatim više različitih instituta, kao i fondovi i zadužbine. U okviru Akademije postoje Galerija i Arhiv SANU.

Više o SANU možete pročitati u dodatku Nedeljnika Vreme.
Author: B92

Dodaj komentar