Izvor: novosti.rs | Biljana Radivojevic

logob92Miodrag Mićić, profesor na više univerziteta u Americi: Bavim se naukom koju volim i imam dovoljno vremena za sve svoje hobije, a posedujem kuću, jahtu, avion "pajper čiroki", dobra kola. Plaši se da je u Srbiji sve manje naučnog podmlatka.

Micic

"Svoj san sam ostvario. Bavim se naukom koju volim i imam dovoljno vremena za sve svoje hobije - vazduhoplovstvo, nautiku, fotografiju, astronomiju... Ne mislim da sam bogat, novac je za mene samo sredstvo da ispunim svoje želje, a posedujem kuću, jahtu, avion "pajper čiroki", dobra kola."

Ovako o svom "razvojnom putu", od jednog od najboljih studenata Fakultata fizičke hemije u Beogradu, do potpredsednika za istraživanja i razvoj u MP "Biomedikals" u Kaliforniji i gostujućeg profesora na više univerziteta u SAD, govori profesor dr Miodrag Mićić.

Tek mu je 38 godina. Izrazito crne, kovrdžave kose, tamnih očiju, u crnim farmerkama i košulji, odaje "naučnički nemar" za spoljašnji utisak, koji može da prevari. Detaljno, čak i laicima razumljivo, priča o sistemima za složenu pripremu uzoraka za analize u molekularnoj biologiji, o svom izumu - instrumentu "fast prep", koji služi za superbrzu ekstrakciju nukleinskih kiselina... U kratkim pauzama pije koka-kolu i objašnjava zašto se ne bi vratio u Srbiju:

"Ovde ne bih mogao da ostvarim nijednu od svojih ideja. Hoću da pomognem, ali to mogu više sa mesta na kojima se trenutno nalazim. U Srbiji ima naučnika čije je znanje ravno onima sa najprestižnijih univerziteta u SAD, Japanu ili zapadnoj Evropi, ali, ovde se, čak i za zemlju u tranziciji, nedopustivo malo ulaže u nauku. I to malo se razvodni, jer, čini mi se da u Srbiji svako "ima projekat", i kada se to malo novca podeli na sve, istraživač dobije taman toliko da kupi toner za štampač."

Profesor Mićić je, čini se, dobro upućen u ovdašnje naučne (ne)prilike. Godinama sarađuje, kako kaže, sa pet odsto najboljih naučnika iz Srbije. Na predavanje koje je u četvrtak održao na Prirodno-matematičkom fakultetu došle su mnoge njegove kolege, i nekadašnji profesori - Aca Stamatović, Dragan Veselinović, Dragan Marković.

"Srbiji fale pravi projekti. Imamo dovoljno ljudi koji mogu da ih "iznesu", ali, nažalost, ili nema dovoljno dobrih ideja ili se one izgube u moru projektnih koještarija," uveren je profesor Mićić.

"Krajem 90-ih godina, dok smo još bili Jugoslavija, ovde se radilo na završnom projektu NA1 nadzvučnog aviona ili na proizvodnji karbonskih vlakana, projektu koji nije zaživeo, a sad je unosan biznis u svetu. Sad bi trebalo finansirati projekte vezane za malu privredu, a jedino što država treba da uradi jeste da prepiše recept od Singapura, koji je od malezijske džungle za manje od pola veka izrastao u visokotehnološku silu."

Mladi profesor, koji je još u detinjstvu važio za čudo od deteta, sarađuje sa kolegama iz Srbije: sa profesorom Ksenijom Radotić objavio je više stručnih radova u najprestižnijim časopisima, sa akademikom Miodragom Rakićem razvija koncept za nove dijagnostičke metode Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, i nove biomarkere. Ali, plaši se da će u Srbiji biti sve manje naučnog podmlatka.

"Svako dete želi da bude pilot ili kosmonaut i decu treba podsticati da maštaju, da budu kreativna," kaže nam profesor Mićić. "Odlično je što smo postali priduženi član CERN-a, jer će to mladim naučnicima iz ove zemlje omogućiti da pri istraživanjima koriste najbolju opremu."

Author: B92

Komentari  
Predrag Križan
0 #2 Predrag Križan 21-01-2016 00:00
Mimiju je sa 14 godina dozvoljen upis na fakultet jer je tokom osnovne i srednje škole pokazivao talenat kakav se retko sretao u svetu.
GoranJ
0 #1 GoranJ 18-07-2012 09:40
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320919

Najbizarniji i ujedno najtužniji je slučaj Miodraga Mičića zvanog Mimi, "mladog genijalnog pronalazača" koga je krajem osamdesetih godina prošlog veka promovisao Milutin Mrkonjić, tadašnji direktor CIP-a a kasnije obnovitelj bombardovanjem porušene infrastrukture. "Pegla – glačalo načinjeno od 'vidasila' sa poluprovodnički m regulatorom", "postupak za izradu pontonskih plovnih objekata, a naročito restorana", "protočno-mlazn i motor sa pulsirajućim konusom i kompresionim prstenastim klipovima", "nova vrsta motora sa unutrašnjim sagorevanjem – Mimijev motor" samo su neki od mnoštva "pronalazaka", devetnaest ukupno za svega četiri godine. Da bi sve imalo potrebnu težinu, prijava "izuma" Zavodu javnosti je prikazivana kao patent i nametana kao dokaz trijumfa domaće pameti koja će uticati da se razmahne domaća privreda. "Mimi je bio pametan dečak koji je brzo shvatio ulogu koja mu je dodeljena. Njegovi roditelji, budući neobrazovani, olako su prihvatili ‘genijalnost’ svog deteta", seća se Petrović. Olako je priču progutala i najšira publika slepo verujući u obećanu brzinu dostizanja švedskog standarda. Bilo je tu i sitnog profita: dobio je tada Mimi na poklon kompjuter, stipendiju i čak kancelariju u CIP-u sa sve sekretaricom. U celoj farsi su, na opštu sramotu, pored do tada anonimnog Mrke, učestvovali i mnogi univerzitetski profesori. Sve prijave su, međutim, već posle formalnog ispitivanja odbačene, prevashodno zbog nepotpune dokumentacije, smušenog opisa i bez realnog osnova za tvrdnju da je reč o nečem novom i da to uopšte može da funkcioniše, naravno bez bilo kakvog odjeka u javnosti.
Dodaj komentar