| Tijana Marković

Naučnici sa Univerziteta u Londonu otkrili su matematičku formulu za određivanje trenutne sreće.

devojka
foto: sxc.hu

Svaka osoba na svetu drugačije definiše sreću. Neki nisu ni svesni kada im se dogodi, dok drugi veći deo svog života provedu uživajući u njoj. Međutim, kako novija istraživanja pokazuju, sve što je potrebno da biste bili srećni je naredna formula:

formula

Kako bi napravili matematički model sreće, naučnici sa Univerziteta u Londonu su vršili eksperiment na 26 osoba. Svaka od njih trebalo je da izvrši neki zadatak više puta, koji im je dodeljivan u zavisnosti od toga da li žele da igraju na sigurno ili da rizikuju. Nakon svakog pokušaja trebalo je da, na skali od 1 do 10, ocene koliko su zadovoljni.

Dok su se ispitanici zabavljali, istraživači su posmatrali reakcije njihovog mozga skenirajući ih safMRI uređajem (funkcionalna magnetna rezonanca). Aktivirale su se oblasti ventral striatum, glavni izvor dopamina u neuronima, i insula, deo mozga koji je važan za nastanak nekih emocija, uključujući i sreću. Ove promene su pokazale pozitivnu korelaciju sa rezultatima,striatum je povezan sa promenama raspoloženja, a insula sa ukupnim nivoom sreće.

Pokazalo se da je ključnu ulogu u određivanju trenutne sreće imalo očekivanje učesnika. Igrači su se osećali najbolje kada su dobijali sume kojima su se najviše nadali, dok je nivo sreće bio sve manji kada su osvajali sumu jednaku prethodnoj, bili „na nuli“, ili gubili.

Otkrivanje konkretne formule koja bi opisala psihičko stanje ispitanika prepušteno je matematičarima. Za parametre su uzeti: trenutne nagrade (CRs, u funtama), očekivane vrednosti u kockanju (EVs, srednja vrednost dva moguća ishoda), greške u predviđanju nagrada (RPEs, razlika između ishoda i EV); t – broj pokušaja klađenja, ω0 – konstanta, ω1, ω2, ω3 – odgovarajući koeficijenti uz sume parametara, 0<γ<1 – faktor zaboravljanja koji obezbeđuje da poslednji događaji imaju veći uticaj na količinu sreće od prethodnih. Opisan izraz koji je definisan iznad rezultat je modeliranja dobijenih rezultata u programu MATLAB.

Jednačina je kasnije primenjena na preko 18.000 ljudi koji su igrali smartfon igricu na srećuThe Great Brain Experiment, koja se pokazala kao pouzdan način za proučavanje kognitivnog ponašanja. Dobijeni rezultati su odgovarali skoro potpuno preciznoj prognozi formule.

Tim istraživača smatra da je ovo odličan način da se predvide promene raspoloženja kod velikog broja ljudi usled raznih događaja i da se sprovedu statističke analize o tome kako vlade zemalja utiču na dobrobit svog stanovništva.

Bez obzira na to što ovi stručnjaci tvrde i da je najbolji uzrok trenutne sreće smanjenje kriterijuma i očekivanja kod ljudi, činjenica je da stres izazvan u situacijama u kojima se očekuje najgore može mnogo da poremeti dugoročno blagostanje. Stoga, za postavljanje jednačine za istrajniju sreću naučnici će morati još malo da se potrude, a do tada će već postojeća dobro objašnjavati kako i šta utiče na one najdragocenije trenutke u životu.

Izvor: Elementarium.

 

Author: B92

Dodaj komentar