Sunce, nama najbliža i najvažnija zvezda, sija otprilike 4,5 milijardi godina i već duže vreme je u svojevrsnom stacionarnom stanju, ne menjajući svoje osobine znatan deo svog dosadašnjeg života. Međutim, čak i u tom stacionarnom stanju, daleko je od toga da je na ovoj zvezdi sve mirno i opušteno. Sunce pre svega gubi svoju masu i to na nekoliko načina: sunčevim vetrom, izbacivanjem supstancije iz svoje korone i, konačno, jednostavnom proizvodnjom toplote i svetlosti. Svake sekunde Sunce izgubi oko šest milijardi kilograma, što izgleda veoma mnogo u toliko kratkom vremenskom intervalu, ali s obzirom na to da je masa Sunca otprilike 2×1030 kilograma (2.000.000.00 0.000.000.000.000.000.000.000 kg), ovaj gubitak se „u prvoj aproksimaciji“ može zanemariti.

zemlja-sunce

Masa Sunca se, dakle, smatra konstantnom i često se kao takva konstanta može naći i u tabelama Sunčevog sistema, a može se naći i u zbirkama zadataka iz fi zike kao jedan od standardnih dodataka u tabelama na kraju literature. Međutim, ova masa defi nitivno nije konstantna i astronomi moraju o tome ozbiljno da vode računa.

Jedna od posledica smanjenja mase Sunca je povećanje – astronomske jedinice (AU). Astronomska jedinica jednaka je srednjem rastojanju Sunce-Zemlja i usvojeno je da iznosi 149 597 870 660 ± 30 metara. Ova jedinica je praktično idealna za merenje dužina po Sunčevom sistemu, jer nije ni premala ni prevelika za razmere našeg sistema. Primera radi, rastojanje Sunce-Merkur je oko 0,4 AU, poluprečnik Marsove putanje je 1,5 AU.

Smanjenjem mase Sunca smanjuje se i gravitaciona sila kojom ono deluje na planete. Posledica toga je da se rastojanja Sunce-planete tokom vremena povećava, a time se povećava i rastojanje Sunce-Zemlja, tj. povećava se astronomska jedinica. Astronomi su izračunali da će se poluprečnik putanje Merkura (tj. srednje rastojanje Sunce-Merkur) u naredne dve stotine godina povećati za 5,5 kilometara. Budući da je čak i tako malo odstupanje nedozvoljeno za mernu jedinicu, možda će i astronomska jedinica izgubiti svoj status merne jedinice i postati jedinica opisnog karaktera.

Izvor: http://space.newscientist.com/

Astronomska jedinica - definicija

Astronomska jedinica (AJ) definiše se kao dužina velike poluose Zemljine orbite oko Sunca. Engleski naziv je astronomical unit, a skraćeno se piše AU, ili a.u. a ponekad i ua. Kod nas u literaturi se često sreće engleska oznaka AU.

Zemlja – Sunce 1.00 ± 0.02 AJ
Mesec – Zemlja 0.0026 ± 0.0001 AJ
Mars – Sunce 1.52 ± 0.14 AJ
Jupiter – Sunce 5.20 ± 0.05 AJ
Sunce - Pluton
39.5 ± 9.8 AJ
Kajperov pojas počinje na oko 35 AJ
Kajperov pojas završava se na oko 50-55 AJ
Ortov oblak počinje na 500-3000 AJ
Ortov oblak završava se na 100,000 AJ
Sunčeva gravitacija dominira do 125,000 AJ
Proxima Centauri (najbliža zvezda posle Sunca) ~268 000 AJ

KONVERZIJA

1 AJ = 149 597 870,691 ± 0,030 km ≈ 8.317 svetlosnih minuta ≈ 499 svetlosnih sekundi
1 svetlosna sekunda ≈ 0.002 AJ
1 svetlosni minut ≈ 0.120 AJ
1 svetlosni dan ≈ 173.263 AJ
1 svetlosna nedelja ≈ 1212.84 AJ
1 svetlosni mesec ≈ 5197.9 AJ
1 svetlosna godina ≈ 63,241 AJ
1 parsek ≈ 206,265 AJ

(podaci iz Vikipedije)

Author: Ivan Stamenković

Dodaj komentar