Roboti, droidi, mašine koje misle – skoro da nema naučnofantastičnog filma bez njih, pa ipak – oni nisu samo plod mašte scenarista i SF vizuelista, dolazi vreme kada će oni postati naši automatizovani istraživači svemira.
U februaru 2011, STS–133 „Discovery“ je poneo na Međunarodnu stanicu specijalni teret: adroida „Robonauta R2“. Ali čini se da ruska svemirska agencija „Роскосмос“ ne želi da zaostaje za Nasom pa je odlučila da počalje sopstvenog robota na stanicu. Kreaturu, nazvanu „САР-400“, proizvela je kompanija „НПО Андроидная Техника“ pod pokroviteljstvom državnog instituta „ЦНИИмаш“ iz Moskve.
Opširnije: Ruski android se sprema za ISS
Write comment (0 Comments) 
Posle malo uzbuđenja (za medije i neupućene čitaoce - naučnici su od početka bili skeptični) priča o sporoj svetlosti i brzim neutrinima se bliži raspletu.
Opširnije: Svetlo brže od neutrina
Write comment (5 Comments) 
Dugo tražene čestice svedoče o ređem obliku nuklearne fuzije koja obogaćuje Sunčevu energiju
Opširnije: Detektovani pep neutrini sa Sunca
Write comment (2 Comments) Čestice iz kojih nastaju nemaju dovoljno energije da im upriliče tolike brzine
Fizičari su pronašli ipak još jedan razlog zbog kojeg sumnjaju da su skorašnji rezultati o neutrinima koji putuju brže od svetlosti tačni. Postojanje takvih čestica moglo bi da obori ne samo Ajnštajnovu specijalnu teoriju relativnosti, već i zakone o održanju energije i impulsa.
Opširnije: Neutrino 'roditelji' dovode u pitanje brže-od-svetlosti rezultate
Write comment (3 Comments) | NIKOLA BOŽIĆ
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će u Ženevi posetiti Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN) i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija, ponovo posle nekoliko decenija, postati pridruženi član te organizacije.
Opširnije: Zašto nam je bitan CERN?
Write comment (0 Comments) 
Robot koji imitira biljku-mesožderku može da radi jedući i vareći žive insekte i paukove i pretvarajući ih u gorivo. Trenutno se radi na dva prototipa koja koriste pametne materijale pomoću kojih mogu da ulove svoj plen.
Čovečanstvo je za postojanje atomskih jezgara saznalo tek pre 100 godina. To nas, međutim, nije sprečilo da za ovaj relativno kratak vremenski interval spoznamo svet na nuklearnom nivou i time dovedemo do napretka ljudske civilizacije, ali i da natkrijemo svet neprestanom bojazni od nerke nuklearne katastrofe ( imali smo jednu takvu baš na 100. godišnjicu otkrića atomskog jezgra u martu ove godine).
Opširnije: 100. GODIŠNJICA OTKRIĆA ATOMSKOG JEZGRA
Write comment (0 Comments) 
Došlo je do curenja radioaktivne vode iz sistema za hlađenje u nuklearnoj elektrani Kyushu na jugozapadu Japana. Na sreću...
Opširnije: Nuklearni incident u Japanu.
Write comment (0 Comments) Čudni, brži od svetla neutrini koje je CERN mislio da je video, izgleda da su usporili do brzine dovoljne za očuvanje zakona fizike koji su nam do sada bili poznati.
Opširnije: CERN nije poništio Ajnštajnovu teoriju?
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
