Na koliko se kilometara od Beograda nalaze balkanske nuklearne centrale? Srbijа je okružena nuklearnim reaktorima čija je ukupna snaga veća od 5700 MW na pragu. U četiri susedne države trenutno je operativno devet reaktora, a grade se još dva.
Opširnije: Koliko je daleko Černobilj?
Write comment (0 Comments) Nauka nam ne obećava ni mir ni sreću, ona nam nudi samo istinu.’’
- Le Bon
Da li je ovo tačno? Ja vam ne mogu dati odgovor na to pitanje. Mene lično istina koju nauka nudi čini srećnim. Bavim se naukom i u njoj sam od kad sam osetio čari spoznaje novih otkrića. Neću vas prozivati ni po kojoj osnovi jer svi vi čitaoci imate prava na svoje stavove. Možda ću biti malo grub ili arogantan u daljem tekstu, ali to je samo moj stav prema ovome. Imam prava na to, kao sto i vi imate prava da ovo ne čitate ako vam se ne sviđa.
Opširnije: Astronauke vs astrolagarije
Write comment (3 Comments) Posledice havarije japanske nuklearne elektrane padaju u vreme godišnjice eksplozije nuklearke u Černobilju. Pre 25 godina 25. aprila u Černobilju je započela drama koja će ostati upisana kao jedan od najtragičnih događaja u istoriji. O tome smo pisali u časopisu Astronomija, a zatim isti čalank preneli i na sajt. Pročitajte ga ovde.
O tome kako se nakon više decenija prioda počela da oporavlja imate ovaj članak: Černobilj – biljke prkose radijaciji. Srodan članak je i ovaj: Nuklearni rizic i ovaj Da li Zemlju čeka novi Černobilj?
Write comment (0 Comments) 
U poslednje vreme skoro svakodnevno koristimo uređaje za čiju konstrukciju i rad je neophodno poznavanje efekata teorije relativnosti, ali najverovatnije nikad niste pomislili da Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti pokreće vaš automobil. Svaki put kad okrenete ključ u vašem automobilu relativistički efekti vam omogućavaju da upalite motor i krenete.
Piše: Milan Milošević
Opširnije: Teorija relativnosti pokreće vaš automobil
Write comment (1 Comment)
Ove, 2010, godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena dvojici naučnika za otkrivanje novog materijala. Ovaj materijal će možda dovesti do revolucije u industriji i uvesti nas u novo, ugljenično doba.
Piše: Nikola Veselinović
Opširnije: Čudesni svet grafena
Write comment (0 Comments) 
Zaboravite na žice, silicijum i električnu struju. Fizičari su izmislili novu vrstu kola koji je tek malo više od balončića gasa koji titra u laserskom zraku. Navodeći atome ultrahladnog gasa da teku kao struja koja se može kontrolisati, uključivati i isključivati po potrebi, naučnici su zakoračili ka izgradnji prvog uređaja "na atomstruju" (atomtronik device).
Opširnije: 'Atomtronika' - nova 'elektronika'?
Write comment (0 Comments) 
Fizika i godišnjice
Opširnije: Kako je profesor Maksvel promenio svet
Write comment (4 Comments) Na PMF u Novom Sadu detekovao jod u vazduhu...
Opširnije: Detektovan jod-131 u tragovima
Write comment (1 Comment) Atomi, nevidljive čestice supstancije, veoma su važni delovi materije: ljudi, čitav živi svet, sve što postoji na našoj planeti, kao i veliki deo Sunčevog sistema – sastavljeno je od atoma. Verujemo da je sama ta činjenica dovoljan razlog da bliže upoznamo ove nevidljive prijatelje.
Write comment (2 Comments) Sve je počelo na dubini od 32km ispod mora nedaleko od Japana. Dve tektonske ploče su se pomerile i oslobodile energiju veću od 600 miliona atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Ova energija je približna energiji koja je oslobođena u zemljotresu na Sumatri koji je izazvao cunami koji je usmrtio 230 000 ljudi pre 6 godina. Pre ovog velikog potresa bilo je nekoliko manjih koji su, praktično, najavili ovaj veliki. Ovi potresi su zabeleženi seizmografima na najbližem kopnu, Japanu. Dodatni problem predstavljalo je i stvaranje cunamija ( „lučki talas“ na japanskom ). Pokreti tla u zemljotresu izazvalo je pokretanje mase vode koja je stala da se talasa na sve strane od centra zemljotresa. I opet, Japan je bio najbliži i na udaru najvećih talasa.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
