Višekratni mlazni raketoplan bi mogao da stigne bilo gde na Zemlji za manje od četiri sata
Opširnije: Raketoplan koji za četiri sata stiže bilo gde
Write comment (0 Comments) 
Svi su čulu za spektar Sunčevih boja. Oni dokoni su ga i videli. Od čitave svetlosti koja padne na površinu naše planete 44% otpada na vidljivu svetlost, 3% na ultraljubičastu, a ostalo predstavlja infracrveno zračenje.
Opširnije: Zašto nedostaje toliko boja u dugi?
Write comment (2 Comments) 
Šta je boja zapravo? Može se tvrditi da je ona samo ljudska iluzija, ali najtačnije je reći da je boja ljudska vizuelna perceptivna karakteristika. Naime, čovek je zahvaljujući receptorima u retini oka u stanju da vidi jedan deo elektromagnetnog spektra
Opširnije: Duga: Nauka o bojama
Write comment (0 Comments) 
Na koji način je moguće povezati supu i zvezde? Nikako, sem u tekstovima objavljenim u AM. Prati ovaj trag do kraja, pa ćeš se i sam uveriti.
Posvećeno mom e-prijatelju r2d2 i ostalim forumašima FAMA-e
Opširnije: Magnetizam: karika koja nedostaje
Write comment (3 Comments) 
Kirobo je prvi japanski robot astronaut. Juče je poleteo ka Međunarodnoj svemirskoj stanici gde treba da se pridruži iskusnom japanskom astronautu Koiči Vakati. Kirobo ima brata blizanca, zove se Mirata, koji je ostao na Zemlji kao rezervni član posade ISS. Ime "Kirobo" je kovanica sastavljena od reči "kibo" (nada) i "robo" što je skraćenica za robote uopšte.
Opširnije: KIROBO - prvi japanski robot astronaut
Write comment (0 Comments) 
Sto godina od Borove revolucionarne teorije atoma
Milenijima atomi su predstavljali fantome čije se postojanje tek naslućivalo ali su tvrdoglavo ostajali nevidljivi. Verovalo se da su dalje nedeljivi, pa su tako i nazvani, prema grčkom 'nedeljiv'. Početkom 20. veka fizičari su znali da atomi u sebi nose naelektrisane delove. Model kojem se najčešće pribegavalo sastojao se od pozitivno naelektrisane lopte 'pudinga' sa negativno naelektrisanim 'šljivama', elektronima. Sliku je pokvario Ernest Raderford 1911. kada je ustvrdio da je pozitivni 'puding' sav zbijen u gusto jezgro, ili nukleus, a da su 'šljive', elektroni, uokolo na distanci.
Opširnije: Kada je atom postao kvant
Write comment (0 Comments) Čovečanstvo je dobilo najmanji film na svetu - nije u pitanju veličina trake, ni trajanje, već nivo na kom je delo snimljeno – nivo atoma.
Opširnije: Film od 20-tak atoma
Write comment (0 Comments) 
Desilo se ono što niko nije mislio da će doživeti – Americi je počelo da ponestaje određenih nuklearnih izotopa. Dabogda ih to držalo što se tiče nuklearnog oružja, ali problem je što je to pretilo kosmičkom razvoju.
Opširnije: Plutonijumski smešak Nasi
Write comment (0 Comments) "Dobili smo prve rezultate snimanja i na njima vidimo neobjašnjiv porast prisustva visokoenergetskih pozitrona u kosmičkim zracima oko Zemlje.
Rezultati su zasnovani na 25 milijardi snimljenih događaja, a koji uključuju i 400 hiljada pozitrona energetske vrednosti između 0.5GeV i 350GeV. Podaci su prikupljani više od godinu i po i predstavljaju do sada najveću kolekciju čestica antimaterije registrovane u svemiru, prevazilazeći ukupan broj onih zabeleženih širom sveta sto puta...."
Opširnije: Kosmički zraci i tamna materija
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
