Azot u našoj DNK, kalcijum u našim zubima, gvožđe u našoj krvi, ugljenik u našoj piti sa jabukama su napravljeni u unutrašnjosti kolapsirajućih zvezda. Mi smo od zvezdanih pramenova "- Karl Sagan.
Opširnije: Poreklo hemijskih elemenata
Write comment (0 Comments) 
Evo divnog interaktivnog programa koji daje osnovne i najvažnije podatke o hemijskim elementima. Da je Mendeljejev danas živ umro bi od sreće. Link poslao Miša Bracić.
Opširnije: 3D periodni sistem elemenata - odličan!
Write comment (0 Comments) 
Nistatin je čest antigljivični lek namenjen lečenju infekcija usta, grla i creva koje izazivaju gljivice iz grupe Candida, ali šta je Astatin? Da li bi pomoglo kada bi rekao da ga ima na Zemlji ali da ga niko nikad nije video? Niti će! Ne zna se ni koje je boje! Samo ovi iz Mense znaju da se radi nešto o hemiji. Upoznajmo i mi ostali najvećeg fantoma na planeti.
Opširnije: Znaš li šta je astatin?
Write comment (4 Comments) 
Voda? Šta tu ima da se priča? Svi znamo o vodi sve što je bitno: da je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu svekolikog života na našoj planeti. U različitim formama ima je (da kažemo) 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine. Čak je otkrivena i u slobodnom kosmosu (doduše u vidu molekula), a relativno od skora i na nekim planetama (Marsu, Neptunu, Plutonu itd.) i njihovim satelitima (npr. Mesecu, Evropi, Titanu, Enceladusu itd.). I to je u glavnom to.
Write comment (0 Comments) 
Istraživački tim astronoma, pretežno sa Ehime i Kjoto univerziteta u Japanu, je otkrio emisiju ugljenika u najudaljenijoj radio galaksiji do sada poznatoj u ranom svemiru. Koristeći fotoaparat za slabe objekte i spektrograf (FOCAS) na Subaru teleskopu, tim je posmatrao radio galaksiju TN J0924-2201, koja je udaljena 12,5 milijardi svetlosnih godina, i prvi put je izmerio njen hemijski sastav. Otkrivene su linije ugljenika što pokazuje da je značajan iznos ugljenika postojao pre 12,5 milijardi godina, manje od milijardu godina posle Velikog praska. Ovo važno otkriće doprinosi našem razumevanju hemijske evolucije Univerzuma i može da obezbedi tragove o hemijskoj prirodi ljudi, koji se sastoje od različitih elemenata kao što su ugljenik i kiseonik.
Opširnije: Detektovan ugljenik u ranom Svemiru
Write comment (0 Comments) 
Ima već neko vreme od kako su naučnici shvatili da su najrasprostranjeniji elementi u kosmosu prosti gasovi poput vodonika i helijuma. Oni čine ogroman deo vidljive mase kosmosa, dok su ostali teži elementi zajedno daleko iza – njih ima samo oko 2%. Među pomenutim elementima, helijum je drugi najlakši i drugi najrasprostranjeniji, budući da čini oko 24% mase celokupnog vidljivog univerzuma.
Opširnije: Ko je pronašao helijum?
Write comment (2 Comments)
Elementi 113, 115, 117 i 118 zvanično dobijaju stalna mesta u periodnom sistemu elemenata
Opširnije: Novi elementi u periodnom sistemu
Write comment (0 Comments) 
U četvrtak, 10. juna 2010. godine, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (ul. Višegradska 33) sa početkom u 20:00 časova biće održano predavanje:
Predavač će biti dr Niko Radulović, docent Odseka za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Predavanje se odžava u okviru ''Projekta podizanja kapaciteta, promocija i popularizacija fizike i prirodnih nauka''. Organizatori predavanja su Odsek za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, niška Podružnica Društva fizičara Srbije i Astronomsko društvo ''Alfa'' iz Niša, u saradnji sa Minstarstvom za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Opširnije: Hemija u forenzici – primeri iz prakse
Write comment (0 Comments) U eksperimentima na „normalnim" temperaturama, hemijske reakcije imaju tendenciju da sa padom temperature postepeno usporavaju. Ali naučnici su otkrili da su molekuli na temperaturama tek koji stomilijarditi deo stepena iznad apsolutne nule [-273,15° C, ili 0 Kelvina, a može i 0 R(ankina)] još uvek u stanju da razmenjuju atome, stvarajući nove hemijske veze, sve zahvaljujući neobičnim kvantnim efektima koji se javljaju na jako niskim temperaturama.
Opširnije: Šta se dešava na apsolutnoj nuli?
Write comment (1 Comment) 
Trinaest godina nakon njegova otkrića, 112 po redu kemijski element otkriven od strane međunarodnog tima istraživača u "Centre for Heavy Ion Research" (Darmstadt, Njemačka) pod vodstvom profesora Sigurd Hofmanna napokon je dobio i službeni naziv - Copernicium. Kemijska mu je oznaka Cp.
Opširnije: Novi kemijski element - Copernicium
Write comment (2 Comments)
odose sa rakete pre...
2 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
