Habl 3

Edvin Habl (1889-1953) je došao na Mount Wilson 1919. otprilike u isto vreme kada su na 100-inčnom teleskopu, tada najvećem teleskopu na svetu počela naučna posmatranja. U to vreme, astronomi su naviknuti da magličaste objekte gledaju i karakterišu kao spiralne magline. Da li su to bili obližnji oblaci prašine i gasa, ili veoma udaljeni zvezdani sistemi, bilo je predmet žestoke debate. Da bi stekao bolju predstavu o strukturi ovih objekata, Habl je 100-inčnim teleskopom vršio detaljna merenja nekoliko spiralnih maglina. Tokom jednog posmatranja magline Andromeda, 5-6. oktobra 1923. godine identifikovao je ono što je mislio da je nova, ali je na kasnijim fotografijama dokazano kao promenljiva zvezda Cefeida.

Andromeda nije više bila spiralna maglina, shvatilo se da je to ostrvo zvezda i postala je galaksija, poput Mlečnog puta. Edvin Habl je teleskopom od 100 inča otkrio postojanje i drugih galaksija na ekstremnim udaljenostima. 

U međuvremenu, u opservatoriji Lovel, Vesto Slipher je nezavisno posmatrao spektre galaksija koje je Habl kasnije posmatrao. Slipher je primetio pomeranje spektralnih karakteristika ka crvenom kraju spektra („crveni pomak“), koji je protumačio kao Doplerov efekat, zbog maglina (kako su se u to vreme nazivale) koje se udaljavaju od nas.

Habl je kombinovao sopstvene udaljenosti sa Slipherovim crvenim pomacima i prvi je objavio uočenu vezu crvenog pomaka i udaljenosti (1929). Ovo je prvi opservacijski dokaz koji podržava teoriju o širenju univerzuma.

Teorija o širenju svemira datira pre Habovih zapažanja. Vilem de Siter, holandski matematičar i astronom dokazao je da Teorija opšte relativnosti Alberta Ajnštajna ne dozvoljava statičan univerzum (1917). Aleksandar Fridman, ruski fizičar stvorio je matematičku teoriju univerzuma koji se širi, zasnovanu na delu de Sitera (1921, 1924). Žorž Lemetr, belgijski matematičar i katolički sveštenik koristio je Fridmanove jednačine i teoriju za model univerzuma koji se širi (1927) i prvi je predvideo odnos crvenog pomaka i udaljenosti, direktno iz teorije.

Nakon što je Habl uspostavio opservacioni odnos crvenog pomaka i udaljenosti 1929. godine, Lemetrov model širenja univerzuma je postao više od matematičke spekulacije i prihvaćen je kao validan model univerzuma. Hablov odnos crvenog pomaka i udaljenosti nije se značajno razlikovao od Lemetrovog teoretskog predviđanja. Brzina širenja je postala poznata kao 'Hablova konstanta', a linearna jednačina koja opisuje rastojanje crvenog pomaka postala je poznata kao 'Hablov zakon.' Iako se sada ponekad naziva Habl-Lemetrov zakon, sam Lemetr ju je pripisivao isključivo Hablu.

Mnogo decenija kasnije, ključni projekat za ST Habl, bio je preciznije određivanje Hablove konstante. Hablovo otkriće je stvorilo nasleđe istraživanja i novih ideja, koje traju do danas.

Habl 1Negativ

Jedna od Hablovih fotografskih ploča, napravljena 1924. godine, potvrđuje veliku udaljenost i veličinu Andromede. Habl je posvetio desetine ploča posmatranju Andromede u potrazi za promenljivim Cefeidama koje bi potvrdile njegovo prvobitno otkriće. Kao i većina astronoma svog vremena, on je ispisivao zapise na svoje ploče — krugove, strelice i druge oznake koje identifikuju varijable kandidata Cefeida, reference zvezda i druge značajne objekte. 

Habl 2Pozitiv

Izvor: https://www.mtwilson.edu/.../discovering-mount-wilson.../...

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 

Pročitajte i 100 godina od velikog otkrića u kosmologiji i kako ga je iz svog dvorišta ponovio jedan astronom amater 


Komentari

  • Baki said More
    Naučnici smatraju da je doba... 1 dan ranije
  • boriss said More
    Bravo,nek vam uspije!Lepo od vas!lp Boris 2 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam ovo i mislim da je... 3 dana ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    @Miško Oko toga nema nikakve dileme. I... 4 dana ranije
  • ljubica said More
    kakve su nam misli, takav nam je... 4 dana ranije

Foto...