U starom Rimu simbol Nove godine bio je bog Janus koji jednim licem gleda u prošlost a drugim u budućnost. Ovog puta pogledaćemo u prošlost. Protekla godina obeležila je 90 godina od početka časopisa „Saturn“, ili kako je reklamiran, „prva jugoslovenska popularna i stručna revija za astronomiju, meteorologiju, geofiziku, i geodeziju.“ Koji je sada, zahvaljujući vrednim poštovaocima astronomije i tradicije, dostupan preko Interneta! Šta se događalo, o čemu se pisalo u to sada daleko vreme?

Današnji čitalac će primetiti da se u opisu tema časopisa ne spominje fizika, pogotovo ne fundamentalna fizika. To nije slučajno. Kvantna mehanika je bila tek 10 godina stara, neutron tek otkriven. A u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji bilo je tek nekoliko teoretičara koji su se bavili teorijskom fizikom i par eksperimentalaca koji su merili fizička i hemijska svojstva radioaktivnih izotopa i njihovih jedinjenja. To je bilo sve.  Prošli smo strmi napredak od tada.

Časopis je izdavalo „Akademsko astronomsko društvo univerziteta u Beogradu.“ Kako ime kaže, to je bila grupa studenata i ljubitelja astronomije. Vrlo brzo njima su se pridružili mlađi istraživači astronomske opservatorije na Zvezdari a zatim i profesionalci i amateri iz drugih krajeva i banovina ondašnje države. Pred sam Drugi svetski rat, društvo je promenilo ime u „Jugoslovensko astronomsko društvo.“

Pisalo se ćirilicom ili latinicom, kako je ko hteo, i jezikom ili narečjem kojim se u kući govorilo. I sve se lepo razumelo.

Glavni urednik je najpre bio jedan student, pa jedan doktor astronomije, pa opet student i tako dalje.

„Vlasnik za astronomsko društvo,“ kako je to pisalo na koricama, bio je tada mladi pravnik koji je iz ljubavi posle prava upisao i astronomiju.

Časopis je izlazio mesečno (!), dosta redovno, malog ali interesantnog sadržaja.

O čemu se pisalo?

Kao i danas, bile su tu kratke vesti iz sveta.

Nova zvezda u Lacerti, posmatranja i špekulacije o njenoj prirodi. (U to doba još uvek nije bila sasvim jasna razlika između novih i supernovih.)

Promene na Jupiteru: crvena pega je postala zagasita!

Izveštaj“ g. Humasona sa opservatorije Mt. Wilson“ o novim merenjima crvenog pomeranja galaksija! (Hablovo merenje rastojanja do galaksija i otkriće relacije brzina i daljina galaksija, koje danas shvatamo kao širenje svemira, dogodila su se tokom prethodne decenije i još se o tome diskutovalo.)

Tu je i uživo izveštaj o astronomiji na međunarodnoj izložbi u Parizu Posebno je interesantan opis doživljaja planetarijuma, kapaciteta 500 osoba! Čudo modernog doba, kako kaže izveštač. Prvi planetarijum je inače prikazan tek 1925, i tridesetih godina počeli su da se instaliraju po većim gradovima. „Gledaoci su toliko oduševljeni da se ne mogu uzdržati od dugotrajnog pljeskanja.“

Tu su bili i prevodi poglavlja odabranih knjiga, ili prikazi knjiga, kao i članci sa detaljnijim objašnjenjima odabranih tema.

Na primer, serija odlomaka iz „Astronomskih večeri“ Hermana Klajna, u prevodu sa nemačkog, divna pripovedanja o razvoju astronomije, koja zvuči kao tiha muzika u polumraku tople sobe.

Prikazi knjiga, najviše onih na nemačkom, ponekad na francuskom ili engleskom, nekad opšte prirode a nekad o praktičnom radu sa teleskopom, koji je tada za većinu amatera bio samo san. Kako piše jedan saradnik, „pisac polazi sa stanovišta da svaki ljubitelj neba želi u potaji da ima vlastitu opservatoriju gde bi u miru mogao posmatrati svoje zvijezde.“

Tu je i serija odlomaka Edingtonove knjige „Zvezde i atomi“, u prevodu tada mladog „opservatora“ Astronomske opservatorije na Zvezdari. Ta knjiga je tada biblija koja je počela da povezuje modernu atomsku fiziku s astrofizikom.

(Baš u to doba, Hans Bete i drugi su proračunali osnovne nuklearne reakcije koje mogu da objasne zašto zvezde sjaje, u stvari zašto uopšte postoje. Vest o tom razvoju nije tada stigla do nas.)

Zatim serija prevoda tada moderne knjige o kosmologiji, gde su opisani i diskutovani prvi kosmološki modeli Ajnštajna i de Sitera. (Ali ne i noviji, korektni model Fridmana i Lemetra.) I o tome je dakle moglo da se čita pre 90 godina na našem jeziku!

Bilo je i izveštaja sa javnih predavanja koja su držali naši stručnjaci ili gostujući, najčešće francuski astronomi, bilo pred slušaocima, bilo preko radija. Naročito je lepo videti da se to događalo i u sali Kolarčeve fondacije u Beogradu, tradicija koja je ostala do naših dana.

Saturn“ je objavljivao i stručne rasprave.

Franjevac iz Dubrovnika je pisao o potresima: opisu njihove prirodu i merenja, kako se određuje lokacija epicentra i dubina zemljotresa, i o opažanjima iz celog sveta kako životinje osećaju nadolaženje zemljotresa. 

Penzioner iz Ljubljane je izveštavao o svojim decenijama drugim posmatranjima Sunca malim refraktorom i svojim analizama sunčeve aktivnost. Kasnije su došli redovni mesečni izveštaji o delatnosti Sunca.

Gimnazijski nastavnik iz Zagreba, inače doktor nauka, opisao je svoju „Privatnu postaju za kozmičku fiziku“, odakle koristeći „čedni instrumentarij“ sistematski posmatra pa i snima razne nebeske objekte i pojave.

Kamenorazac iz Beograda, čije ime može još uvek može da se vidi na mnogim spomenicima po Novom groblju,  konstruisao je astrograf koristeći za praćenje pedalu za bicikl! Njegov drugi projekat bilo je brušenje velikih dugofokusnih ogledala kojima je uspešno snimao Sunce.

Tu su i posmatrački izveštaji iz cele Kraljevine o kometi Peltier 1936a, uključujući i fotografske snimke i javna posmatranja iz centra Beograda!  Veliku pažnju je izazvala i kometa Finsler.

Izveštaji o posmatranju pomračenja Sunca 1936. godine stigli su bukvalno iz svih krajeva Kraljevine, uključujući i snimke, što je tada još uvek bila velika novina. Slično je bilo sa pomračenjima Meseca. Svako je bilo doživljaj.

Časopis je imao pregled neba tekućeg meseca ili sezone sezone i kao i danas, ukazivao na zanimljive pojave, kao što su pomračenja ili meteorski rojevi.

Tu su bili i redovni meteorološki izveštaji, koja je izdavalo Vazduhoplovno Meteorološko odeljenje u Zemunu. Čitaoci su tako na primer mogli da saznaju da je „visoki pritisak sa Azorskih ostrva zahvatio ceo evropski kontinent sa našom državom.“ Donošene su tabele merenih temperatura u većim gradovima, zaključci tipa „Preovlađivalo je vedro u celoj Kraljevini“, često sa rukom crtanim grafikonima promene temperature  i histogramima padavina.

A tu je bila i štura vest: „Astronomski opservator beogradske univerzitetske opservatorije na Velikom Vračaru našao je već drugi novi planetoid na jednom snimku od 10 maja 1937.“

Kako se finansirao ovaj pionirski časopis?

Pre svega preko svojih članova. Ovo je moglo da se vidi gotovo u svakom broju:

„Postanite članovi našeg prvog astronomskog društva.“

“Obnovite pretplatu.“

„Svaki član Astronomskog društva treba da smatra za prijateljsku dužnost a nađe dva nova člana i pretplatnika“. Kasnije je to postalo „tri nova člana, tri pretplatnika“

Tu si bili i Oglasi Državne klasne lutrije. Zatim dobrotvori: „Gospodin direktor zastupništva švedskih žižica poklonio je Društvu 500 dinara!“

Profesori univerziteta i direktor opservatorije poklanjali su Društvu za njegovu biblioteke primerke svojih knjiga.

Jedno vreme ulogu predsednika Društva preuzeo je tadašnji upravnik državne hipotekarne banke, koji će takođe postati i zapamćen i kao gradonačelnik Beograda.

Gospodin Ministar prosvete rešenjem 26510 preporučio je Astronomski časopis „Saturn“ svim školama u zemlji! A g. Ministar poljoprivrede svojim aktom br. 25834 pretplatio je sve biblioteke svog resora i poljoprivrednih škola na „Saturn.“

I tako dalje.

Na sadašnjeg čitaoca ostaviće utisak prelepi jezik i stil kojim su pisani članci u „Saturnu. Drugačiji nego danas. Spokojno, bez žurbe, kroz koje prožima očekivanje da je svemir lep i interesantan i da naše znanje može samo da bude dublje i bolje.

A onda je došao sumrak pred rat, pa sam 2. svetski rat kada je Društvo moralo da se ugasi a časopis da prestane da izlazi.

Nekoliko godina posle rata Društvo je obnovilo rad kao Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“, a novi časopis dobio je ime „Vasiona.“ (Takođe dostupan preko Interneta, ali to je priča za neku drugu Novu godinu.) Počelo je još jedno novo, sada takođe prohujalo doba.

Sposobni vlasnik „Saturna“ a ujedno i sekretar Društva mudro je tokom rata sačuvao arhivu i neprodate brojeve koje je posle dugo bilo moguće kupiti preko Narodne opservatorije na Kalemegdanu. A od pre par godina, zahvaljujući grupi astronoma i entuzijasta, „Saturn“ i njegovo doba dostupni su sada svima:

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/4848

Nama, koji sada vidimo i znamo tako mnogo, kao da nam kažu iz dubine vremena:

svim ljubiteljima astronomije, Srećna Nova godina!