By garethwiscombe -
https://www.flickr.com/photos/garethwiscombe/1071477228/in/photostream/, CC BY 2.0, Link

Vekovima je usamljeni kameni krug na ravnici Solsberi u južnoj Engleskoj budio maštu istraživača, arheologa i pesnika. Tradicionalne teorije o Stonehenge-u decenijama su se kretale u okvirima duhovnog i ritualnog: od mesta za sećanje na mrtve i žrtvenog oltara, do kompleksnog religijskog centra. Međutim, avgust 1966. godine doneo je radikalni zaokret koji će zauvek promeniti način na koji posmatramo praistoriju. Gostujući u emisiji Chronicle na BBC-ju, Gerald Hawkins, profesor astronomije britanskog porekla koji je radio na Univerzitetu u Bostonu, izneo je teoriju koja je iznenadila tadašnju javnost. On je tvrdio da je rešio milenijumsku zagonetku: Stonehenge nije bio samo hram, već sofisticirani praistorijski uređaj za predviđanje pomračenja.

Gerald Hawkins i digitalna revolucija u arheologiji

Hokinsov pristup bio je revolucionaran jer je u svet arheologije, tradicionalno oslonjen na lopatu i četkicu, uveo tadašnju vrhunsku tehnologiju. Radeći u saradnji sa Harvard-Smithsonian opservatorijom u Masačusetsu, on je podatke o položaju svakog kamena, otvora i humke uneo u rani model IBM kompjutera.

Pre 1960-ih, ručno izračunavanje astronomskih položaja tela onako kako su izgledala pre više hiljada godina bilo je, prema Hokinsovim rečima, „dugo i zamorno“, što je verovatno odvraćalo prethodne istraživače od dublje analize. Upotreba moderne tehnologije omogućila mu je da precizno utvrdi nebesku sliku iz vremena izgradnje spomenika. Hokins je ovaj pristup video kao „trijumf kalkulacione mašine“ nad metodama koje bi inače zahtevale decenije rada. Svoje nalaze, koji su postali senzacija, objavio je u uticajnoj knjizi iz 1965. godine pod nazivom Stonehenge Decoded (Dešifrovani Stounhendž).

Mehanizam "kompjutera": 56 rupa i kretanje Meseca

Hokins je tvrdio da je Stonehenge „zaključan za Sunce i Mesec čvrsto poput plime“. Njegova teorija fokusirala se na specifične tehničke elemente:

• 56 rupa: Suština njegovog „kompjutera“ ležala je u Obrijevim rupama na obodu lokaliteta. Hokins je tvrdio da je 56 rupa jedini broj koji se savršeno uklapa u specifične lunarne cikluse, služeći kao jednostavan, ali precizan uređaj za brojanje i praćenje kretanja nebeskih tela.
• Predviđanje pomračenja: Pomeranjem markera kroz ove rupe, drevni stanovnici Britanije mogli su, prema njegovim rečima, tačno da predvide trenutke kada će Mesec nestati sa neba, i to pre više od 4.500 godina.
• Astronomska opservatorija: Dok je veza sa letnjim solsticijem bila poznata još od 18. veka, Hokinsovo otkriće lunarnih poravnanja bilo je pravo iznenađenje. On je objasnio kako kameni lukovi funkcionišu kao astronomska opservatorija koja je namerno „kontrolisala i ograničavala“ pogled posmatrača, usmeravajući ga ka kritičnim tačkama na horizontu gde se pojavljuju Sunce i kompleksniji, teže uočljivi Mesec.

Kult Sunca i Meseca: Između hrama i nauke

Za Hokinsa, podela na nauku i religiju u neolitu nije postojala. On je čvrsto stajao iza stava da Stonehenge nije bio „ili hram ili opservatorija“, već oboje istovremeno, jer su Sunce i Mesec u to doba tretirani kao božanstva.

Ovaj „kameni kompjuter“ bio je moćno sredstvo u rukama tadašnjih „sveštenika-vladara“. Pomračenja su bila spektakularni događaji koji su, prema Hokinsovim rečima, „sigurno budili najdublje emocije naših primitivnih predaka“. U trenucima kada se srebrno-beli Mesec pretvara u „krvavo crveni“ ulazeći u Zemljinu senku, narod je osećao iskonski strah. Vladari koji su posedovali znanje da predvide ovakve događaje mogli su koristiti taj „nebeski spektakl“ da učvrste svoju moć, predstavljajući svoje molitve kao jedini način da se nebeska tela spasu iz tame.

Kritike i savremena perspektiva

Iako je Hokinsova teorija decenijama dominirala, ona je od samog početka nailazila na otpor. Arheolog Richard Atkinson odmah je 1966. godine pozvao na „naučni oprez“, ukazujući na to da su neke od 56 rupa možda nastale prirodnim putem, rastom drveća, a ne ljudskom rukom. Savremena nauka danas nudi drugačiju sliku:

Profesor Michael Parker Pearson, koji je predvodio najnovija istraživanja, naglašava da spomenik nije bio precizan instrument za merenje vremena, već pre svega arhitektonsko slavljenje kretanja nebeskih tela.

Zaključak: Nasleđe jedne "trendi metafore"

Danas, sa distance od šest decenija, termin „praistorijski kompjuter“ smatramo „trendi (popularnom) metaforom“ svog vremena i, u svetlu novih dokaza, „potpuno neprikladnom“ za razumevanje prave prirode Stonehenge-a. Ipak, ne smemo potceniti Hokinsov doprinos; on je bio pionir koji je popularizovao arheoastronomiju i naterao nas da na naše pretke gledamo sa više poštovanja. Iako Stonehenge možda nije bio digitalni kalkulator neolita, on ostaje večni spomenik koji svedoči o tome da su ljudi još pre četiri milenijuma bili neraskidivo povezani sa ritmovima kosmosa.

https://www.bbc.com

*** *** ***

Treba napomenuti da u ovom članku nije pomenut Fred Hojl koji se takođe baviopo misterijom Stonhendža. A kakav su doprinos tumačenju svrhe izgradnje ovog grandioznog zdanja imali oba naučnika pročitajte u ovom dodatku:

Fred Hoyle i Gerald Hawkins imali su veoma važnu, mada danas delimično osporavanu, ulogu u promeni pogleda na Stonehenge. Njihova glavna zasluga bila je što su ozbiljno postavili pitanje da li je Stonehenge bio neka vrsta astronomskog instrumenta, a ne samo ritualni ili pogrebni spomenik.

Gerald Hawkins – Stonehenge kao „neolitski računar“

Američki astronom britanskog porekla Gerald Hawkins prvi je sistematski pokušao da astronomski protumači raspored Stonehengea.

Godine 1963. objavio je u časopisu Nature rad Stonehenge Decoded, a 1965. i istoimenu knjigu, u saradnji sa Johnom B. Whiteom. (Nature)

Njegov pristup bio je za ono vreme revolucionaran: uneo je plan Stonehengea u jedan od prvih velikih računara IBM 7090 i računarski proveravao moguće pravce između različitih kamenova, rupa i drugih tačaka spomenika u odnosu na položaje Sunca i Meseca. (PBS)

Hawkins je zaključio da:

• veliki broj elemenata Stonehengea ima astronomske orijentacije;
• neke su povezane sa izlascima i zalascima Sunca, naročito oko solsticija;
• druge su povezane sa ekstremnim položajima Meseca;
• čuvene 56 Aubreyjevih rupa mogle su, po njegovom tumačenju, služiti za praćenje Mesečevog ciklusa i predviđanje pomračenja;
• Stonehenge je zbog toga nazvao svojevrsnim „neolitskim računarom“. (Wikipedia)

Dakle, Hawkins je Stonehengeu pripisao mnogo konkretniju astronomsku funkciju nego što se ranije pretpostavljalo.

Fred Hoyle – korak dalje: predviđanje pomračenja

Astronom Fred Hoyle se uključio nekoliko godina kasnije. Godine 1966. objavio je radove u kojima je ponovo analizirao Hawkinsove astronomske orijentacije. Nije ih jednostavno prihvatio, već ih je ponovo matematički ispitao. Zaključio je da raspored nije slučajan i da neke orijentacije imaju upravo onu vrstu pravilnosti koja bi mogla imati ozbiljnu astronomsku namenu. (Cambridge University Press)

Hoyle je posebno razradio ideju o predviđanju pomračenja Meseca.

Prema njegovoj interpretaciji:

56 Aubreyjevih rupa → pomeranje markera kroz rupe → praćenje Mesečevog ciklusa → određivanje položaja Mesečevih čvorova → predviđanje pomračenja.

Kasnije je tu ideju proširio u knjizi On Stonehenge (1977). Smatrao je da je u ranijoj fazi Stonehengea praćenje položaja Sunca i Meseca moglo omogućiti predviđanje pomračenja, dok je u kasnijoj fazi mogao biti korišćen Sarosov ciklus od približno 18 godina i 11 dana. (Cambridge University Press)

U čemu je bila razlika između njih?

Može se pojednostavljeno reći:

Ali postoji veoma važna ograda

Danas se njihove najjače tvrdnje uglavnom ne smatraju dokazanima.

Problem je što su Hawkins i Hoyle Stonehenge posmatrali prvenstveno iz perspektive astronoma, dok arheološki podaci ne pružaju dovoljno čvrstih dokaza da su sve tačke i rupe koje su koristili zaista bile napravljene kao precizni astronomski markeri.

Kasnije analize su ozbiljno dovele u pitanje statističku osnovu Hawkinsovih zaključaka i naročito ideju da je Stonehenge bio „računar“ za predviđanje pomračenja. Istoričar i arheoastronom Clive Ruggles zaključio je da nema ubedljivih dokaza za takvu namenu. (The British Academy)

Međutim, to ne znači da je njihova osnovna ideja bila pogrešna. Danas je prilično jasno da je astronomija imala određenu ulogu u načinu na koji je Stonehenge projektovan i korišćen — naročito odnos prema solsticijima. Sporno je koliko je ta astronomija bila sofisticirana i da li je služila za predviđanje pomračenja. (The New York Review of Books)

Najkraće: Hawkins je prvi napravio veliki računarski „eksperiment“ i od Stonehengea napravio potencijalni astronomski instrument; Hoyle je tu ideju matematički razradio i naročito pokušao da objasni kako bi Stonehenge mogao da služi za predviđanje pomračenja. Njihov rad je bio presudan za razvoj arheoastronomije, čak i tamo gde su njihovi konkretni zaključci kasnije odbačeni ili ublaženi.

Ako želite, mogu da vam objasnim i kako je tačno trebalo da funkcioniše Hoyleov sistem sa 56 Aubreyjevih rupa za predviđanje pomračenja — to je zapravo vrlo zanimljiva ideja i može se lepo prikazati jednostavnom šemom.

*** *** ***

Ako vas ova tema interesuje svakako treba da pročitate i članak prof. Grujića Tajna Stounhendža, koji ističe baš ulogu Freda Hojla u rasvetljavanju značaja Stounhendža:

Author: AM - AI

Tekst pripremljen uz pomoc AI

Zadnji tekstovi:

• 2026-08-31 - ST Nensi Grejs Roman: Početak nove zlatne ere astronomije
• 2026-08-30 - Univerzum i dalje ubrzava širenje
• 2026-08-29 - Ekstremno veliki teleskop: Čovečanstvo otvara svoje najveće oko ka svemiru
• 2026-08-28 - Nancy Grace Roman – „majka Habla“
• 2026-08-28 - Odbrojavanje je počelo: Svemirski teleskop Nancy Grace Roman kreće u misiju