U koju vremensku zonu će ući jedna zemlja je stvar vlade te zemlje. A vlade se rukovode ne samo geografskim položajem zemlje već i privrednim i političkim razlozima. Dakle, mislim da je stav naše vlade da je iz tih geo-ekonomsko-političkih razloga korisno da Srbija bude u srednjeevropskoj zoni.
Write comment (0 Comments)
Ako ne računamo klasičan odgovor - a on se tiče tehnologije, materijala i sl. - ograničenja su kao i uvek energetske prirode. I ovi "klasični" jonski motori se još uvek smatraju motorima budućnosti, a vezivati jone za brzinu svetlosti je tek tema za budućnost.
Koliko ja znam (ne znam mnogo, priznajem), princip rada jonskih motora jese prost i poznat već decenijama, ali njih proizvodi tek nekoliko zemalja na svetu. Ne zato što drugi neće, već zato što su izuzetno pipavi i komplikovani. Zbog toga mislim da i samo razumevanje ovih postojećih predstavlja veliki izazov, a razmišljati o njima skopčano sa relativističkim efektima je za mene i vas ipak samo intelektualna vežba.
Biće mi veoma drago ako napišeš jedan tekst o limitima takvog pogona.
Pozdrav,
Dračko
Write comment (0 Comments)
Zanima me, koja su ogranicenja jonskog pogona?
Zamislimo da imamo neogranicene kolicine elektricne energije (recimo iz reaktora), do kojih brzina se mogu poterati joni ksenona? Da li bi tu bilo realtivistickih efekata? Da li bi masa ubrzanog jona rasla, ako bi se njegova brzina priblizavala (na primer) 0.1 c? (c - brzina svetlosti) Porastom mase (ne samo brzine) bi rastao i impuls jona, a to nas zanima, zar ne?
Cini mi se da fali jedan dobar text na temu "limiti jonskog pogona" ;)
Write comment (0 Comments)
