Svako sletanje na Mars vrlo je teško jer Crvena planeta ima atmosferu, što znači da moramo da koristimo toplotni štit kako bi zaštitili lender i, usput, moramo da koristimo padobran. Ali ta atmosfera je vrlo tanka – manje od 1% Zemljine – tako da nije moguće zaustaviti lender za meko sletanju isključivo uz pomoć padobrana, već se mora pribeći drugim sredstvima – retroraketama ili 'erbegovima'. Ali, šta bi se dogodilo da koristimo samo padobrane? Kako bi izgledala kosmičks sonda? Pa, ne moramo da zamišljamo, jer je 19. aprila Marsov dron 'Ingenuity' preleteo padobran i leđni termoštit – backshell – tokom svog 26. leta. –kapsule koja ga je, zajedno s roverom 'Perseverance', donela na površinu Marsa. Leđni termoštit i padobran sletili su na dno kratera Jezero 18. februara 2021. i od tada leže tamo, iako se padobran lagano pomerio zbog slabašnog Marsovskog povetarca.
Da nema kretanja tektonskih ploča života na Zemlji ne bi bilo. Ili, kako reče Bil Brajson u svojoj „Kratkoj istoriji“, možda bi života i bilo, ali fudbala svakako ne bi. Zašto?
Zemljina površina je stalno menjala oblik tokom stotina miliona godina. Kontinenti su se formirali i nestajali, miglirali i povremeno se spajali i formirali superkontinent.
Nakon detaljne analize, NASA je potvrdila da je JWST sposoban da uhvati vrlo sitne detalje, a da pritom očuva fokusiranost slika sa svojih četiri moćna naučna instrumenta. Po završetku sedme i poslednje faze kalibracije teleskopa, tim Veba je održao dosta sastanaka i pretresa i svi su se jednoglasno složili da je Veb spreman da krene u svoju sledeću i poslednju seriju priprema, poznatu kao „science instrument commissioning“. Ovaj proces će trajati oko dva meseca pre početka naučnih operacija na leto.
Nasina sonda Juno (ili Junona) vredno radi, sakuplja podatke o najvećoj planeti koji će se godinama, pa i decenijama analizirati. A povremeno nas ova kosmička mašina obraduje i nekom ekstra interesantnom fotografijom. Evo jedne od tih:
Ranojutarnji pogled ka istočnom horizontu sa Jupiterom i Venerom u glavnim ulogama. Višlje u oblacima i jutarnjem blještavilu nalaze se Mars i Saturn. Pogled vrijedi nešto ranijeg jutarnjeg buđenja uz cvrkut ptica i usnuli pogled ka horizontu. Fotografirano u 05:05h, 04.05.2022. sa Huawei P30, Vidulini, centralna Istra. Postavke za običnu dnevnu fotografiju (automatika).
Nedavno je na ovom sajtu objavljena fotografija i članak o senci Jupiterovog satelita Ganimeda.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
