Još od kako je sovjetska sonda 'Луна 3' 1959. godine prvi put snimila drugu stranu Meseca, ovo je jedna od velikih enigmi koju krije naš satelit. Zašto lunarna hemisfera koja je dalja od Zemlje nema karakteristične tamne fleke na vidljivoj strani, poznatije kao mora? Nakon mnogo godina proučavanja poznat je odgovor: Mesečeva kora s druge strane je mnogo deblja i, budući da su mora na vidljivoj strani nastala delovanjem bazaltne lave koja je ispunjavala udarne basene, lava nikada nije mogla da stigne do površine na drugoj hemisferi. U redu, ali ovaj odgovor je nedovoljan, jer ne pojašnjava zašto bi Mesečeva kora bila deblja s druge strane.
Astronomi su u srcu zvezdanog jata NGC 6397 pronašli nešto što nisu očekivali: koncentracija malih crnih rupa umesto jedne masivne crne rupe srednje veličine.
Ruski naučni sateliti su retkost, a još ako se zovu 'Korona', to je dobar razlog da napišem nešto o njima. Upoznajmo rendgenski teleskop 'КОРОНАС-ФОТОН'
Posmatranje pomračenja Sunca, 15. februar 1961, Hvarska tvrđava. Rad akademskog slikara Petra Kubičele. U prvom plani desno je astronom Aleksandar Kubičela.
Poznata je priča o osnivanju Astronomske opservatorije na Zvezdari i o pionirskim teorijskim radovima Milutina Milankovića. Ali kada su kod nas počela astrofizička istraživanja? Danas (15. februara) je jedna godišnjica tog početka!
Po prvi put astrofizičari su upotrebili veštačku inteligenciju (VI) za stvaranje složene 3D simulacija univerzuma. Rezultati se dobijaju brzo i tačno iako autori nisu sasvim sigurni kako sve to funkcioniše.
Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).
Da li je naš Sunčev sistem retkost? Do pre samo nekoliko decenija verovali smo da naš slučaj predstavlja standard, da smo samo jedni od mnogih. Kameni svetovi u blizini zvezde i gasoviti divovi sa ledenim satelitima na udaljenim orbitama; potpuno logičan obrazac. Koji bi drugi raspored mogao da ima planetarni sistem? No 1995. počeli smo da otkrivamo nove svetove oko drugih zvezda i ubrzo smo shvatili da su, kao što se često događa u istoriji nauke, stvari složenije nego što bi se očekivalo na prvi pogled. Većina otkrivenih egzoplaneta bili su 'vreli Jupiteri', odn. gasoviti divovi koji kruže oko svojih zvezda na zapanjujuće maloj udaljenosti. Toliko malo da se neko vrijeme mislilo da je njegovo postojanje nemoguće. Čak su im i godine bile zbunjujuće kratke: prvootkrivenoj je trajala – samo 4 dana!
Neki dan prilikom obilaska brda Crkvina - brdo je s istočne strane iznad Trebinja, vrh 400 m.n. v. na kojem se nalazi kompleks Hercegovačke Gračanice; sjetih se mojih ideja prije 10-ak godina o tri različita projekta astronomske opservatorije.
Maglina Rak (Crab) je jedan od najpoznatijih objekata na noćnom nebu. U poznatom Messierovom katalogu upravo ona nosi oznaku M1. To su ostaci supernove koja je eksplodirala pre skoro 1000 godina i bila je vidljiva golim okom i po danu. Njeni ostaci su od tada zapanjujući i za profesionalce i za astronome amatere. O magili Rak smo detaljnije pisali ovde i ovde.
Još od kako je sovjetska sonda 'Луна 3' 1959. godine prvi put snimila drugu stranu Meseca, ovo je jedna od velikih enigmi koju krije naš satelit. Zašto lunarna hemisfera koja je dalja od Zemlje nema karakteristične tamne fleke na vidljivoj strani, poznatije kao mora? Nakon mnogo godina proučavanja poznat je odgovor: Mesečeva kora s druge strane je mnogo deblja i, budući da su mora na vidljivoj strani nastala delovanjem bazaltne lave koja je ispunjavala udarne basene, lava nikada nije mogla da stigne do površine na drugoj hemisferi. U redu, ali ovaj odgovor je nedovoljan, jer ne pojašnjava zašto bi Mesečeva kora bila deblja s druge strane.
Ruski naučni sateliti su retkost, a još ako se zovu 'Korona', to je dobar razlog da napišem nešto o njima. Upoznajmo rendgenski teleskop 'КОРОНАС-ФОТОН'
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
