Da li je u pitanju geologija, astronomija, fakti ili jednostavno loš marketing, ne znam, ali je činjenica da su Zemljanima unutrašnje planete – dosadne. Da ne bi Sovjeta, o Veneri ne bi znali skoro ništa, iako je bila prva planeta koju smo sleteli ('Венера 7'). Danas je uglavnom koriste za gravitaciona ubrzavanja drugih međuplanetnih sondi. Trenutno se samo (polu)pokvarena japanska sonda 'Akatsuki' nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti oko Venere još od 2015, ali Rusi, Ameri i Indusi planiraju skore posete čak i roverima, 'a kad će... ne zna se'. A da se na Veneri ima šta da se vidi, ima se...
Nakon lansiranja sonde 'Al Amal' ('Nada') na Mars i slanja svog prvog kosmonauta, Hazzaa Al Mansourija, na ruski 'Sojuz', novonastali kosmički program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja punom brzinom.
Supergigantska zvezda Gamma Cygny je markirna zvezda u centru asterizma Northern Cross (Severni krst), sazvežđa Cygnus (tj. Labud na našem). Ona ima i svoje lično ime: Sadr što dolazi od arapskog صدر ṣadr "prsa".
Dojadili su ti moji textovi iz istorije? Hoćeš taze vest? Evo samo za tebe. Pošto je ovaj dan pred istekom, pa dok Saša ovo okači, vest neće biti baš u real timeu ali nije bitno... bićeš u toku koliko je to kod nas moguće.
NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.
Svakih 26 meseci Mars se tako postavi da se posmatran sa Zemlje nalazi tačno nasuprot Suncu. Takav položaj se zove opozicija (tj. opozicija Marsa prema Suncu) i to je odličan položaj za posmatranje nebeskih tela. Kada je u opoziciji telo izlazi na noćnom nebu uveče, a zalazi ujutro, tj. preko cele noći je sa nama. Kada je u takvom položaju onda nam je i vrlo blizu. Sem toga u opoziciji dati objekat se penje visoko na nebu pa ga posmatramo kroz tanje slojeve atmosfere.
Da li je u pitanju geologija, astronomija, fakti ili jednostavno loš marketing, ne znam, ali je činjenica da su Zemljanima unutrašnje planete – dosadne. Da ne bi Sovjeta, o Veneri ne bi znali skoro ništa, iako je bila prva planeta koju smo sleteli ('Венера 7'). Danas je uglavnom koriste za gravitaciona ubrzavanja drugih međuplanetnih sondi. Trenutno se samo (polu)pokvarena japanska sonda 'Akatsuki' nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti oko Venere još od 2015, ali Rusi, Ameri i Indusi planiraju skore posete čak i roverima, 'a kad će... ne zna se'. A da se na Veneri ima šta da se vidi, ima se...
Dojadili su ti moji textovi iz istorije? Hoćeš taze vest? Evo samo za tebe. Pošto je ovaj dan pred istekom, pa dok Saša ovo okači, vest neće biti baš u real timeu ali nije bitno... bićeš u toku koliko je to kod nas moguće.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
