Geologija je grana nauke koja se bavi istraživanjem Zemlje I drugih astronomskih tela, I to kroz analizu procesa nastanka stena kao I njihovih promena I evolucije tokom dugog vremenskog perioda. U ovom videu otkrićemo koji su to osnovni principi geologije, I videćemo kako nam ona omogućava da bolje razumemo duboku prošlost.
Jedan međunarodni tim astronoma je uporabio NASA/ESA/CSA-in Svemirski teleskop James Webb kako bi njime pronašao znake tekućeg spajanja dviju galaktika i njihovih masivnih crnih jama, u vrijeme kada je svemir bio star samo 740 milijuna godina. (Sustav tih dviju galaktika nosi oznaku ZS7. Stapanje se odvije u ovom trenutku u našim vremenskim okvirima. Prim. prev.) Time je ostvarena detekcija dosad najudaljenijeg stapanja crnih jama, što znači da je tu ta pojava viđena i najranije u povijesti svemira!
Tokom noći stizali su izveštaji o polarnoj svetlosti, (aurori) koja se dobro videla iz naših krajeva. Za ove geografske širine to je vrlo retka pojava.
Jedan okret Zemlje oko svoje ose je jedan dan (= obdanica + noć). I taj dan traje 24 časa što znaju skoro svi. Ako ćemo preciznije, dan traje 86400 sekundi. Ali to je tako u teoriji. U praksi dan traje više ili manje samo ne baš tih 86400 sekundi, jer brzina rotiranja je promenljiva. Na brzinu rotiranja planete, a time i na dužinu dana, imaju uticaj sva ostala okolna tela, a naročito Mesec, a zatim i kretanje Zemljinog jezgra, okeana, atmosfere, neki jači zemljotres itd.
Vreme sataje pri brzini svetla / Time Stops at the Speed of Light. What Does that Mean?
Možda ste čuli da prema Ajnštajnovoj teoriji specijalne i opšte relativnosti vreme ne postoji za brzinu svetlosti. Može li ovo biti tačno? U ovom videu ću pogledati šta matematika kaže i razgovarati o tome šta to znači.
Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
U ovom prikazu, probaćemo da bar donekle predstavimo rad i vizije američkog umetnika Donalda E. Davisa (1952). Ovaj neverovatni kreator je radio i sarađivao sa brojnim američkim i međunarodnim timovima, poput recimo Američkog geološkog društva (USGS), gde je za potrebe njihovog Astrogeološkog odseka pravio mape i 3D modele Meseca i ostalih planeta, koristeći u svojim radovima brojne filmove i snimke njihovih površina koje su pribavljale brojne svemirske sonde i teleskopi.
Ljudi se, kažu teleskopdžije, dele na dve vrste: na one koji imaju i na one koji nemaju teleskop. Samo prvi su kompletni, a drugi su s falinkom. Tako mi pre neki dan kaže jedan prijatelj za našeg novog saradnika: „dobar, je sviđa mi se, samo, siroma’ nema teleskop“. A šta da se radi, niko nije savršen.
Dakle ako ste postali ponosni vlasnik magičnog instrumenta ili planirate da se uskoro svrstate u elitu, čitajte sledeće redove.