Ubrzo nakon što kupe teleskop mnogi početnici shvate da imaju provblem. Objekti koje gledaju su bledi, detalji se teško vide, a celo iskustvo može biti više frustrirajuće nego magično. Istina je da vrhunsko iskustvo posmatranja zvezda zavisi mnogo manje od cene teleskopa, a mnogo više od znanja o tome kako, gde i kada posmatrati. Čitaje dalje:

Treperenje zvezda je zapravo loš znak

Mnogi misle da je treperenje zvezda romantično i da je to njihova prirodna osobina. U stvarnosti, za astronome je treperenje noćna mora. To je jasan signal da je atmosfera iznad nas haotična i da će detalji na planetama biti zamućeni. Zvezde same po sebi ne trepere; taj efekat je posledica prolaska njihove svetlosti kroz turbulentne slojeve Zemljine atmosfere. Ti slojevi vazduha, različite gustine i temperature, deluju kao bezbroj malih, nestabilnih sočiva koja neprestano pomeraju sliku zvezde.

Ono što astronomi traže je dobar "seeing", odnosno stabilnost atmosfere. U noćima sa dobrim "seeing-om", zvezde ne trepere, već sijaju kao fine, male, čvrste tačke svetlosti. Tada su i detalji na planetama i Mesecu, gde je oštrina ključna, mnogo jasniji.

U zenitu svetlost zvezda prelazi manji put kroz atmosferu

Kako poboljšati "seeing":

• Sačekajte: Ne počinjite sa posmatranjem odmah nakon zalaska sunca. Kao opšte pravilo, sačekajte nekoliko sati da se atmosfera smiri, jer tlo isijava toplotu nakupljenu tokom dana. Naravno, ako se neki poseban događaj dešava odmah po zalasku, onda morate posmatrati tada, ali za sve ostalo – strpljenje se isplati.
• Birajte podlogu: Uvek postavite teleskop na travu ili zemlju. Beton i asfalt zadržavaju mnogo više toplote i emituju je tokom noći, direktno narušavajući stabilnost vazduha iznad njih.
• Gledajte visoko: Posmatrajte nebeske objekte kada su najviše na nebu. Tada njihova svetlost prolazi kroz najtanji sloj Zemljine atmosfere, smanjujući negativne efekte turbulencije.

Nisu samo gradska svetla problem – Mesec je takođe svetlosni zagađivač

Svi znamo za gradska svetla, ali astronomi imaju još jednog, neočekivanog "neprijatelja" na nebu – naš prelepi Mesec. Koliko god da ga volimo, kada su u pitanju magline i galaksije, on je poput reflektora na stadionu. To je najveći izvor prirodnog svetlosnog zagađenja.

Iako je prelep za posmatranje, sjajan Mesec na nebu deluje kao ogromna prirodna "sijalica". Njegova svetlost se rasipa po atmosferi i drastično smanjuje kontrast, čineći blede objekte dubokog neba potpuno nevidljivim. Čak i sa najvećim teleskopom, nećete moći da vidite blede galaksije ako je na nebu pun Mesec. Zato, ako vam je cilj da istražujete svemir izvan Sunčevog sistema, planirajte svoja posmatranja za noći bez meseca.

Treba vam crvena, a ne bela baterijska lampa

Odlazak na tamnu lokaciju, daleko od gradskih svetala, samo je pola posla. Drugi, ključni deo je očuvanje noćnog vida kada ste tamo. Ljudskom oku je potrebno i do 30 minuta da se potpuno adaptira na mrak, a samo jedan bljesak belog svetla – sa telefona ili obične baterijske lampe – može u sekundi uništiti svu tu adaptaciju.

...belo svetlo uništava vaš noćni vid. Otišli ste na tamnu lokaciju, zašto biste uništavali svoj noćni vid korišćenjem belog svetla?

Rešenje je jednostavno: crvena svetlost. Ona najmanje utiče na adaptaciju oka na mrak. Nabavite crvenu baterijsku lampu, idealno onu sa mogućnošću prigušivanja svetlosti. Tako ćete moći da čitate zvezdane karte ili proveravate opremu. Time čuvate svoju adaptaciju na mrak, najvredniji alat koji imate na terenu.

Najbolja investicija nije skuplji teleskop, već dobra stolica

Možda zvuči čudno, ali udobnost je jedan od najvažnijih faktora za uspešno posmatranje. Svako ko je proveo više od pet minuta pognut nad okularom u onom čudnom, polusavijenom položaju koji astronomi u šali zovu "majmunski čučanj" (monkey squat), zna koliko je to neudobno i neodrživo. U tom položaju ne možete izdržati dugo, a samim tim ni posvetiti dovoljno vremena detaljnom proučavanju objekata.

Posmatračka stolica, posebno ona sa podesivom visinom sedišta, jedna je od najboljih investicija koju možete napraviti. Sedenje je, kako kažu iskusni astronomi, "najbolja stvar koju možete da uradite dok posmatrate". Kada ste udobno smešteni, možete se opustiti i zaista koncentrisati na ono što vidite. Udobnost vam omogućava da ostanete duže pod zvezdama i da izvučete maksimum iz svake posmatračke sesije.

Postoji jednostavan test za procenu kvaliteta neba

Pored stabilnosti atmosfere ("seeing"), drugi ključni faktor je njena prozirnost ("transparency"). Prozirnost nam govori koliko je nebo čisto od vlage, prašine, dima ili tankih oblaka. Što je nebo prozirnije, to su bleđi objekti poput galaksija i maglina vidljiviji.

Ne treba vam skupa oprema da biste procenili prozirnost. Postoji jednostavan test koji svaki posmatrač na severnoj hemisferi može da uradi. Pronađite na severnom nebu sazvežđe Mali medved (Ursa Minor), poznato i kao Mala kola. Razlog zašto biramo baš njega, a ne recimo Velikog medveda, jeste praktičan: Mali medved je uvek vidljiv na nebu severne hemisfere, nikada ne zalazi ispod horizonta.

• Sazvežđe se sastoji od sedam zvezda, od kojih je najsjajnija Severnjača (Polaris) na kraju "rude".
• Pokušajte da prebrojite sve zvezde golim okom.
• Ako možete da vidite svih sedam zvezda, uključujući i one najbleđe unutar "kola", to je odličan znak. Vaša lokacija te noći ima "prilično dobru" prozirnost neba.

Zaključak

Kao što vidite, tajna spektakularnih prizora u svemiru ne leži u ceni opreme, već u poznavanju neba i nekoliko "zanatskih" trikova. Sada kada ste naoružani ovim znanjem, čak i vaš skromni teleskop postaje moćna mašina za otkrivanje čuda. Primenom ovih saveta, otvorićete vrata ka mnogo bogatijem i ispunjenijem iskustvu posmatranja zvezda.

Sada kada znate ove male tajne, šta ćete prvo potražiti na noćnom nebu?

YouTube