Nije lako napraviti redosled fizičara po njihovom značaju tokom prethodnih vekova I svaka lista je manje ili više subjektivna. Ipak, svaki od dole navednih fizičara sasvim sigurno pripada ovoj listi.

	Albert Ajnštajn (br. 1) se smatra jednim od najvećih naučnika svih vremena. Najpoznatiji je po razvoju teorije relativiteta. Ajnštajn je takođe doprineo razvoju kvantne mehanike i dobio je Nobelovu nagradu 1921. za otkriće zakona fotoelektričnog efekta. Njegova formula ekvivalencije mase i energije, nazvana je "najpoznatijom jednačinom". Godine 1916. objavio je rad o opštoj relativnosti, uvodeći svoju teoriju gravitacije, a 1917. je primenio tu opštu teoriju relativnosti da bi modelovao strukturu univerzuma.
	Ser Isak Njutn (br. 2) je prepoznat kao jedan od najuticajnijih naučnika svih vremena. Njegova čuvena knjiga Principia Mathematica uspostavila je klasičnu mehaniku. Njutn je formulisao zakone kretanja i univerzalne gravitacije. Koristeći svoj matematički opis gravitacije, uspeo je da izvede Keplerove zakone planetarnog kretanja. Pored toga, Njutn je napravio i prvi praktični reflektujući teleskop.
	Džejms Klerk Maksvel (br. 3) je bio škotski matematičar i naučnik odgovoran za klasičnu teoriju elektromagnetnog zračenja. Prvi je opisao električnu energiju, magnetizam i svetlost kao različite manifestacije istog fenomena. Maksvelove jednačine za elektromagnetizam nazvane su "drugom velikom unifikacijom u fizici", pri čemu je prvu ostvario Isak Njutn.
	Nils Bor (br. 4) je napravio fundamentalne doprinose razumevanju atomske strukture i kvantne teorije, za šta je dobio Nobelovu nagradu 1922.. Razvio je Borov model atoma, predlažući da su energetski nivoi elektrona diskretni i da se elektroni kreću u stabilnim orbitama oko atomskog jezgra.
	Ričard Fajnman, (br. 5) najpoznatiji je po svom radu na formulaciji integralnih putanja kvantne mehanike i razvoju teorije kvantne elektrodinamike. Za doprinos razvoju kvantne elektrodinamike, Fajnman je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1965. godine. Pored toga, Fajnman se pridružio projektu Menheten (Manhattan project) čiji je cilj bio razvoj prve američke atomske bombe.
	Maks Plank (br. 6) je prvenstveno poznat po svojoj ulozi začetnika kvantne teorije. Uspeo je da izvede vezu između energije i frekvencije zračenja.
	Galileo Galilej (br. 7), rođen 1564. u Pizi, Italija, smatra se "osnivačem moderne nauke". Bio je astronom, fizičar i inženjer. Bio je poznat po opservacionoj astronomiji i heliocentrizmu. Poslednje godine života proveo je u kućnom pritvoru jer je verovao u heliocentrični pogled, suprotstavljajući se tada popularnom geocentričnom pogledu.
	Verner Hajzenberg (br. 8) je bio jedan od ključnih pionira kvantne mehanike. Najpoznatiji je po svom "Principu neodređenosti", kao i po "Matričnoj mehanici". Hajzenberg je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1932. godine "za stvaranje kvantne mehanike".
	Pol Dirak (br. 9) dao je fundamentalne doprinose ranom razvoju kvantne mehanike i kvantne elektrodinamike. Među njegovim otkrićima je formulacija Dirakove jednačine, koja opisuje ponašanje fermiona i predvidela je postojanje antimaterije. Značajno je doprineo i usklađivanju opšte relativnosti sa kvantnom mehanikom.
	Ervin Šredinger (br. 10) je najpoznatiji po svojoj talasnoj jednačini u kvantnoj mehanici i čuvenom misaonom eksperimentu "Šredingerova mačka". Takođe je doprineo opštoj relativnosti i kosmologiji. On je dobio Nobelovu nagradu 1933. zajedno sa Polom Dirakom.