Već neko vreme piše se po internetu o misterioznim objektima koji se kreću u blizini supermasivne crne rupe Sagittarius A* (ili kraće Sgr A*) u središtu Mlečnog puta. 

GalacticCenterGObjects
Ilustracija G objekata u bilizini supermasivne crne rupe u jezgru Mlečnog puta. 
Anna Ciurlo, Tuan Do/UCLA Galactic Center Group

Sgr A* je sjajan i vrlo kompaktan radio izvor u samom centru naše galaksije, blizu granice sazvežđa Sagittarius (Strelac) i Scorpius (Škorpija). To je istovremeno i lokacije naše supermasivne crne rupe (kažemo naše, jer se ona nalazi u središtu naše galaksije). Ona se nalazi na oko 27 hiljada svetlosnih godina od nas. Crne rupe u središtima galaksija su inče česte, ako ne i obavezne u jezgrima većine galaksija, posebno eliptičnih i spiralnih.

SgrA
Položaj crne rupe Sgr A* u središtu naše galaksije. Karta iz programa SkySafari 6 Pro

E sad, u blizini ove naše crne rupe otkriveni su pomenuti neobični objekti. Oni podsećaju na uobičajene oblake prešine i gasa, ali neobično je što se ne razvlače, već ostaju kompaktni poput zvezda dok obilaze crnu rupu. Naime pod uticajem snažne gravitacije crne rupe bilo bi logično da se ti objekti, ako su zaista oblaci gasova i prašine, rastežu oko crne rupe, a to nije slučaj i to je ono što zbunjuje astronome. 

Ima četiri ovih objekata koliko su astronomi uspeli do sada da zapaze i veoma su slični sa druga dva objekta koji su nazvani objekti G1 i G2, a koji su otkriveni u poslednjih 15-tak godina. Astronomi su ove nove objekte, zbog ove sličnosti sa G1 i G2, svrstali u zajedničku klasu objekata koje nazivaju G objektima, ili G izvorima, pa su i novootkrivene objekte shodno tome nazvali G3, G4, G5 i G6.

Nije poznato kakvi su to tačno objekti. Moguće je, kako neki smatraju da se radi o binarnim zvezdama koje se nalaze u procesu spajanja. 

Do uočavanja novih objekata došlo se na osnovu posmatranja zvezda u blizini Sgr A* s ciljem da se bolje izuči sama crna rupa, tj. da bi se uočila njena svojstva. 

Za sad astronomi smatraju da se, kako rekosmo, radi o spajanju binarnih zvezda. Binarne zvezde su uobičajene u galaksiji. One kruže jedna oko druge i vremenom mogu da se u dugom procesu obilaska spiralno približavaju jedna drugoj sve dok se konačno u grandioznom događaju ne spoje. Tokom ovog procesa zvezde privlače slojeve materijala jedna od druge čime se formiraju veliki oblaci gasa i prašine koji obavijaju ceo binarni sistem. Taj proces može da traje milionima godina. 

Moguće je, dakle da su novi G objekti zapravo binarne zvezde u procesu spajanja, ali je to za sad još samo naučna pretpostavka. Za tačno utvrđivanje prirode objekata oko crne rupe neophodna su dalja istraživanja i prikupljanje novih informacija. A sve to doprinosi boljem razumevanju središta naše, ali i drugih galaksija. 

Prema Astronomy


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži