Astronomija

Sve bi bilo jednostavnije da svemir ne postoji

s2Sve bi bilo mnogo jednostavnije da svemir ne postoji. Ovako, komplikacije samo iskaču u beskrajnom nizu. Fizičari od samih početaka svoje nauke pokušavaju da proniknu u suštinu sveta i otkriju osnovni element od koga je sve satkano, ali svi njihovi pokušaji, uprkos velikim prodorima u tajne prirode, vode samo ka sve složenijim i komplikovanijim rešenjima i novom nizu pitanja. Izlazi da je svemir toliko komplikovan da je čudno što uopšte postoji. Zamislite kulu od karata. Ona stoji samo ako su sve krate precizno postavljene na svoje mesto. Dovoljno je da se jedna u njenoj osnovi izmakne pa da se kula cela sruši. E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime. Da bi egzistirala takva kula svaka karta mora da bude postavljena na svoje mesto sa beskrajnom preciznošću.

Gravitaciona sočiva

 twin

Svi znaju da gravitacija ima osobinu da savija putanju svetlosti. To je još i Njutn pretpostavio. Naime, on se zapitao: „Da li svetlosni zraci odstupaju od prave linije u gravitacionom polju nekog masivnog objekta?“, ali nije mogao da dođe do nekog načina da to dokaže i da nađe pravilo (formulu) po kojoj će tačno da izračuna koliko svetlost skreće u prisustvu gravitacije.

Sledi revolucija u astronomiji

E-ELT

Astronomska istraživanja dostižu neverovatne visine. Više nego ikada bliži smo nedostižnim crnim rupama, krajnim granicama univerzuma i udaljenim vansolarnim sistemima. Evropa se nalazi na čelu ovih istraživanja zahvaljujući astronomskim postrojenjima koje gradi Južna evropska opservatorija (ESO). U ekskluzivnom intervjuu generalni direktor ESO-a, Tim de Zeeuw, govori o budućim koracima najproduktivnije astronomske instutucije na svetu čija istraživanja su, samo prošle godine, rezultirala sa neverovatnih 840 recenziranih naučnih radova.

Kako su nam gravitacioni talasi ipak pobegli

Pre nekoliko meseci bili smo svedoci najave potencijalno vrlo velikog otkrića – primordijalnih gravitacionih talasa koji su indirekti dokaz za teoriju inflacije. Euforija je bila velika, pominjale su se i Nobelove nagrade, ali sada mislimo da je za posmatrani signal odgovorno nešto mnogo manje spektakularno – polarizovana emisija prašine u našoj galaksiji.