Autor i kreator Jutjub kanala Veritasium korektno kaže da je teorema Emi Neter (ili Neterkina teorema kako kažu naši studenti fizike) važan doprinos u razumevanju zakona održanja u prirodi. Ali interpretacija koju odatle izvodi meša različite pojmove pa njegovi dramatični zaključci zbunjuju umesto da objašnjavaju. 

Simetrija zakona fizike nije isto što i simetrija prostora ili simetrija specifičnog rešenja. Elipsa po kojoj planeta ide oko Sunca nije krug, pa ne izgleda isto u svakom pravcu u kome smo se okrenuli. Ali ugaoni moment je svejedno očuvan. To je smisao drugog Keplerovog zakona. 

Zakoni teorije relativnosti imaju vremensku simetriju. Svemir koji se širi, i kao specifično rešenje, nije isti u svakom momentu. Ali zakoni održanja važe, jer su posledica simetrije osnovnog zakona a ne simetrije rešenja. 

Svetlost koja dolazi iz daleke galaksije postaje crvenija, pa time gubi energiju. Ali njena potencijalna energija u odnosu na galaksiju iz koje je potekla je porasla. Ukupna energija je očuvana.

Isto je sa kamenom bačenom u dubokom svemiru. Njegova brzina u odnosu na početnu tačku opada a njegova potencijalna energija u odnosu na nju raste. Baš kako kod kamena bačenog u vis. Ukupna energija je očuvana. 

U prostim situacijama teorema Emi Neter je identična sa dobro poznatim zakonima održanja energije, impulsa, ugaonog momenta, i naelektrisanja. U složenijim situacijama ta teorema nam kaže šta je to što je očuvano. Ako samo deo toga prepoznajemo kao već poznatu „energiju“, teorema nam kaže kako se ta „energija“ menja. Ali nam takođe kaže i koja je to suma ili celina koja ostaje očuvana.

Baš kao što u prostim slučajevima ako se menja kinetička energija menja se i potencijalna, pa je suma očuvana. Tako da ni u svemiru koji se širi energija nikad ne ide „nigde“, nikad ne „nestaje.“