Tamna materija je jedna od najvećih misterija kosmosa. Ona je nevidljiva, ali čini dominantan deo univerzuma. Iako je ne možemo direktno videti, njen uticaj je svuda oko nas. Sada, zahvaljujući Svemirskom teleskopu Džejms Veb, imamo najdetaljniju mapu tamne materije ikada napravljenu, koja otkriva njen dubok uticaj na sve što vidimo – uključujući i nas same.

Tamna materija je nevidljivi arhitekta univerzuma

Naučnici veruju da se nakon nastanka univerzuma tamna materija prva zgusnula. Njena ogromna gravitacija je zatim privukla običnu materiju, stvarajući regione u kojima su kasnije nastale zvezde i galaksije. Ovaj proces je stvorio veliku strukturu kosmosa, određujući gde će se galaksije formirati. Time što je podstakla rano formiranje zvezda i galaksija, tamna materija je odigrala ključnu ulogu u stvaranju elemenata neophodnih za život. Bez nje, ti ključni sastojci možda nikada ne bi nastali.

Ovu fundamentalnu ulogu slikovito opisuje dr Gevin Leroj sa Univerziteta u Daramu:

"Otkrivajući tamnu materiju sa neviđenom preciznošću, naša mapa pokazuje kako je nevidljiva komponenta Univerzuma strukturirala vidljivu materiju do te mere da je omogućila pojavu galaksija, zvezda i, na kraju, samog života. Ova mapa otkriva nevidljivu, ali suštinsku ulogu tamne materije, istinskog arhitekte Univerzuma, koja postepeno organizuje strukture koje posmatramo kroz naše teleskope."

To je kosmički lepak koji drži našu galaksiju na okupu

Iako je tamna materija nevidljiva i prolazi kroz nas "poput duha", njena kolektivna gravitaciona sila je ogromna. Najbolji primer za to je naša galaksija, Mlečni put. Bez uticaja tamne materije, naša galaksija ne bi mogla da postoji u obliku u kojem je poznajemo.

Profesor Ričard Mesi, takođe sa Univerziteta u Daramu, naglašava ovu zapanjujuću činjenicu:

"Čitav vrtložni oblak tamne materije oko Mlečnog puta ima dovoljno gravitacije da održi celu našu galaksiju na okupu. Bez tamne materije, Mlečni put bi se raspao usled sopstvene rotacije."

Fascinantno je razmišljati o tome da nevidljiva supstanca, koju ne možemo detektovati nijednim čulom, predstavlja jedinu stvar koja sprečava naš galaktički dom od raspada.

Milijarde čestica tamne materije prolaze kroz vas upravo sada

I dok kolektivni oblak tamne materije poseduje nezamislivu moć, pojedinačne čestice su gotovo neprimetne. Toliko neprimetne, zapravo, da milijarde njih konstantno prolaze kroz naša tela svake sekunde. Iako zvuči dramatično, nema razloga za brigu. Ove čestice su potpuno bezopasne jer ne interaguju sa običnom materijom. One nas "ne primećuju" i samo nastavljaju svoj put. Ovaj neverovatan kontrast – između ogromne kolektivne sile i neprimetne pojedinačne čestice – čini apstraktni koncept tamne materije mnogo neposrednijim i ličnijim, podsećajući nas da smo neprestano uronjeni u kosmički okean nevidljive supstance.

Nova mapa Veb teleskopa je zapanjujuće detaljna

Kako astronomi "vide" nešto što je nevidljivo? Oni posmatraju efekat koji tamna materija ima na svetlost. Njena ogromna masa savija prostor, što zauzvrat krivi putanju svetlosti koja putuje do nas sa udaljenih galaksija. Posmatrajući ovo izobličenje, naučnici mogu mapirati gde se tamna materija nalazi.

Nova mapa napravljena pomoću Veb teleskopa je revolucionarna zbog svoje detaljnosti, što potvrđuju i sledeći podaci:

• Sadrži oko 10 puta više galaksija nego mape napravljene pomoću opservatorija na Zemlji.
• Sadrži dvostruko više galaksija nego prethodne mape napravljene pomoću Svemirskog teleskopa Habl.
• To je najveća mapa tamne materije ikada napravljena pomoću Veb teleskopa.

Dr Dijana Skonjamiljo iz NASA Laboratorije za mlazni pogon naglašava značaj ovog dostignuća:

"Ovo je najveća mapa tamne materije koju smo napravili pomoću Veba, i dvostruko je oštrija od bilo koje mape tamne materije napravljene u drugim opservatorijama. Ranije smo gledali u mutnu sliku tamne materije. Sada, zahvaljujući Vebovoj neverovatnoj rezoluciji, vidimo nevidljivu skelu Univerzuma sa zapanjujućim detaljima."

Zaključak: Početak nove kosmičke karte

Nova Vebova mapa ne samo da potvrđuje ulogu tamne materije kao arhitekte univerzuma, već nam pruža i do sada neviđeno jasan pogled na njenu strukturu. Ali ovo je više od samo još jedne mape; ovo je novi standard. Upravo će ovaj deo neba, proučen u ovom istraživanju, služiti kao referentna tačka na osnovu koje će se sva buduća mapiranja podešavati i upoređivati.

Naučnici sada planiraju da mapiraju tamnu materiju širom celog univerzuma koristeći buduće teleskope poput Euklida i Svemirskog teleskopa Nensi Grejs Roman. Ovo istraživanje otvara novo poglavlje u našem razumevanju kosmosa. Sada kada možemo tako jasno da vidimo "skelu" univerzuma, koje ćemo fundamentalne tajne postojanja sledeće otkriti?