Svakog vikenda moja žena provede sate peglajući stvari. Zašto se garderoba gužva i – što je još važnije – zašto posle pritiskanja i peglanja dosadne neravnine nestaju?
Opširnije: Gužvanje, gužvanje...
Write comment (2 Comments) 
Nа zgražavanje svih tamošnjih, guverner Švarceneger je pre koju godinu zabranio prodaju Coca–Cole(i sličnih gaziranih pića) u kalifornijskim školama, vrtićima, bolnicama, domovima zdravlja i sl. Razlog je što su tamošnja deca postala mali debelguzi trutovi, nesposobni za bilo koju fizičku aktivnost. (Čak se i vojska žalila.) Jedna konzerva Coca–Coleima 10 kašičica šećera, što je skoro 150 kalorija. To je sat vremena vožnje bicikla. Takođe kažu da ima skoro mitska svojstva vezana za čišćenja, zaptivanja, koroziju i sl. Ipak, ono što svako dete zna to je da je flašica najzanimljivija kada se promućka. Da li se ipak neko zapita šta se tom prilikom dešava unutra? Odgovor nije tako prost kao što izgleda.
Šta su to magneci, šta magnetici, koje vrste magneta postoje i ostalo interesantno o magnetima
Write comment (0 Comments) 
... Danas sličnu pojavu možemo da posmatramo na Suncu. Kada jakim solarnim teleskopima posmatramo izbačaje koronalne mase na Suncu vidimo plazmu koju čine naelektrisane čestice. Njihov pravac i smer kretanja određuju lokalne magnetne sile. Putanje naelektrisanih čestica označavaju magnetne sile.
Opširnije: Fotogram magnetnog polja
Write comment (0 Comments) 
Stiven Hoking je u toku svog dugog radnog veka decenijama dominirao i usmeravao teorijski rad o relativnosti, crnim rupama, i kosmologiji vrlo ranog svemira (kako je on to sam zvao).
Od njegovih rezultata treba istaći tri...
Opširnije: Zašto je značajan Stiven Hoking
Write comment (0 Comments) 
Fotonika je nauka o svetlosti. Nastala je 1960. kada je Teodor Maiman otkrio lasere. To je tehnologija stvaranja, kontrolisanja i otkrivanja svetlosnih talasa i fotona-čestica svetlosti. Ona potpomaže tehnologiju svakodnevnog života; veze smart telefona i laptopova preko Interneta, medicinske instrumente, tehnologiju osvetljenja. Svetlosni talasi i fotoni nam omogućuju da istražujemo svemir i mikrostrukturu materije. Fotonika će u 21. veku značiti ono što je u 20. veku značila elektronika.
Korišćenje nuklearnih reaktora u kosmosu nije baš donelo plodove do sada. Između 1967. i 1988. Sovjetski Savez je poslao 33 reaktora u kosmos, 31 tipa 'Бук' (БЭС-5) i 2 tipa 'Топаз-2' (ТЭУ-5 'Тополь'), dok su Amerikanci lansirali samo jednu vrstu, SNAP-10A (System of Nuclear Auxiliary Power), 1965. godine. Međutim, decenijama se pokušavalo oživljavanje dizajna reaktora koji bi mogao da se koristi van orbite. Ti sistemi bi našli primenu u napajanju električnih pogonskih motora (jonskih, ili plazmenih) koji bi pokretali orbitne tegljače ili sonde ka spoljnjem delu solarnog sistema, pa čak i u snabdevanju baza na Mesecu ili Marsu.
Opširnije: DEMOCRITOS: prototip evropskog nuklearnog kosmičkog reaktora
Write comment (0 Comments) 
Preko četiri stotina istraživača iz ukupno osamnaest zemalja se okupilo na astronomskoj observatoriji Pjer Ože, Pierre Auger (Argentina) kako bi proučili fenomen visokoenergetskih čestica.
Opširnije: Kiša čestica iz duboke vasione
Write comment (2 Comments) 
Naučnici su uspeli da dostignu izuzetno niske vrednosti temperature, gotovo da je to apsolutna nula. Brojčano iskazano, dostigli su sto piko Kelvina ili 10-10 Kelvina ali kao što je rečeno apsolutnu nulu nije moguće dostići na osnovu naših dosadašnjih saznanja. Istraživači su zapazili neke osobine materije koje se pojavljuju kada se približimo toj temperaturi kao što je super provodnost, na primer.
Opširnije: Najniža i najviša moguća temperatura
Write comment (0 Comments) 
Kosmički zraciMožda je ovo trebalo da bude Part I, ali nema veze. Tema je (pre)velika i za više nastavaka, tako da nema nikakve štete. Po definiciji, kosmički zraci predstavljaju prirodno jonizujuće zračenje velike energije koji uglavnom potiču van solarnog sistema pa čak i naše galaksije. Kada ti zraci stignu do Zemlje, u sudaru sa našom atmosferom proizvode mlazove sekundarmih zračenja koji ponekada dospevAju i do površine. I pored svega što mi danas teoretišemo, njihovo poreklo je – misterija.
Opširnije: Kosmički zraci (part II)
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
