Fizika

Kosmički zraci (part II)

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: ponedeljak, 25 decembar 2017 10:29; Autor Draško Dragović

Kosmički zraci
(part II)

Možda je ovo trebalo da bude Part I, ali nema veze. Tema je (pre)velika i za više nastavaka, tako da nema nikakve štete. Po definiciji, kosmički zraci predstavljaju prirodno jonizujuće zračenje velike energije koji uglavnom potiču van solarnog sistema pa čak i naše galaksije. Kada ti zraci stignu do Zemlje, u sudaru sa našom atmosferom proizvode mlazove sekundarmih zračenja koji ponekada dospevAju i do površine. I pored svega što mi danas teoretišemo, njihovo poreklo je – misterija.

Opširnije: Kosmički zraci (part II)

Write comment (2 Comments)

Šta drži astronaute budnim tokom noći?

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: petak, 22 decembar 2017 10:29; Autor Draško Dragović

Šta drži astronaute budne tokom noći?
Kosmički zraci!
(part I)

U kosmosu, astronauti vide zvezde na više načina. Još od šezdesetih, kosmički putnici su prijavljivali da vide blještave flešove svetlosti čak i kad su držali oči zatvorene!

Opširnije: Šta drži astronaute budnim tokom noći?

Write comment (4 Comments)

Koliko trošimo energije kao civilizacija?

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: utorak, 28 novembar 2017 20:55; Autor Draško Dragović

Pre koju godinu naučnici su na Grenlandu sa dubine od preko 500 metara izvadili uzorak leda iz vremena nastanka Rimskog carstva. To samo po sebi i nije nešto interesantno, jer postoje daleko starije naslage leda, ali je interesantmo što su u ledu otkriveni mehurići u kojima je zarobljen vazduh iz onog vremena. Njihovom spektralnom analizom može da se utvrdi kakvog sastava je bio tadašnji vazduh. Ono što je sve zaprepastilo, to je kombinacija gasova koja je jasno ukazivala da je Rim počeo ubrzano da se razvija! Takva kombinacija je značila da je Grad počeo da koristi sve više energije, a to je bio znak da se sve više razvijao. Zato me je zainteresovalo da napišem nešto o vezi količine energije koju naša civilizacija proizvodi (i troši) i njenog ekonomskog razvoja. Isto kao raketa: što troši više energije, brže i dalje će odleteti. Dokle tako?

Opširnije: Koliko trošimo energije kao civilizacija?

Write comment (2 Comments)

Fotoni koje detektuje naš mozak

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: sreda, 15 novembar 2017 13:05; Autor Miša Bracić

Fotoni su paketi ili kvanti energije koji nastaju u svetlosnim izvorima. Kakvi će fotoni nastati u nekom izvoru zavisi od njegove raspoložive energije i fizičkih procesa koji se dešavaju u njemu. Radio fotoni nastaju u telima manje energije dok X i gama fotoni nastaju u telima visoke energije i vrlo burnih procesa. Fotoni se istovremeno ponašaju i kao čestice i kao talasi. Svaki foton putuje kao sinhronizovana oscilacija električnog i magnetnog polja pa se zbog toga kaže da je svetlost elektromagnetni talas. Oni nemaju masu. Razlikuju se po talasnoj dužini, broju oscilacija u jedinici vremena ili frekvenciji i po količini energije. Zajednička im je brzina od 300 000km/s.

Opširnije: Fotoni koje detektuje naš mozak

Write comment (3 Comments)

Nasine rezerve plutonijuma: 35 kg za istraživanje Sunčevog sistema

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: sreda, 25 oktobar 2017 16:31; Autor Draško Dragović

35 kilograma plutonijuma-238. Sa toliko raspolaže NASA za istraživanje solarnog sistema. Tolike rezerve već godinama zadaju brige agenciji, i iako su već preduzete neke mere, nema sumnje da će rešavanje problema trajati duže nego što su se neki nadali. Nedavna vladina revizija analizirala je problem, a zaključak je prilično zanimljiv.

Opširnije: Nasine rezerve plutonijuma: 35 kg za istraživanje Sunčevog sistema

Write comment (2 Comments)

Šta možemo da očekujemo od detekcije gravitacionih talasa

Detalji: Kategorija: Fizika; Datum kreiranja: četvrtak, 19 oktobar 2017 11:00; Autor Aleksandar Zorkić

Detektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.