Nauka

Hemijska veza

logob92KiriFrancusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja

Mršavite molekularno

logob92Ćelijski biolozi su danas nalik modernim alhemičarima. Umesto pretvaranja žive u zlato, oni pretvaraju jednu vrstu ćelije u drugu, koristeći tehniku poznatu kao ćelijsko reprogramiranje. Ćelijsko reprogramiranje obuhvata niz tehnika koje omogućavaju promenu epigenetskih markera, kao što je metilacija DNK. Pre tri godine naučnici su uspeli su fibroblaste (ćelije koje sintetišu kolagen) vezivnog tkiva pretvore u embrionalne matične ćelije,koje daljom deobom mogu dati bilo koju ćeliju organizma....

 

Nauka iza sporta

logob92Da li ste se pitali kako je moguće da Majkl Felps pliva s takvom lakoćom? Kako neki ljudi drže dah i po nekoliko minuta? Kako uspeju da izdrže maratonski atletičari? Odgovor na sva ta pitanja leži u nauci.

Softver i fakultet

Romantična priča o osnivaču firme „Majkrosoft“, bogatašu i dobrotvoru Vilijamu Bilu Gejtsu, ide ovako nekako. Gejts je genijalac koji nikada nije završio fakultet, ali koji je vizionarski uvideo da budućnost (dakle, lova) leži u softveru, a ne u hardveru. Sa prijateljem je osnovao malu firmu i s teškom mukom ubedio glavešine u IBM-u da iskoriste njegov operativni sistem MS-DOS.

Zamislite da proizvodimo robote

logob92Za razliku od Srbije gde se iz budžeta izdvaja za nauku znatno manje od jedan odsto BDP-a, u Francuskoj se daje čak 2,12 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što u bogatoj zemlji poput Francuske iznosi čitavih 38,7 milijardi evra.

Piše: Slobodan Bubnjević