Bez ikakve namere, nekako spontno, ušao sam u fazu vrlo interesantnog, čak inspirativnog haosa i ludila. I to na dva nivoa. Prvi se tiče tehnologije, a drugi spoznaje.
Sudbina Kopernikove knjige, odnosno njegovog modela, ilustruje dobro jedan širi problem – odnos religije i nauke, tačnije vere i znanja. Razlog zašto ova dva sektora ljudske kulture nemaji i ne mogu imati zajednički presek leži u radikalno različitom karakteru njihovih učenja. Empirijske nauke, pa i nauka o Prirodi, bazirane su na našem iskustvu, koje evoluira u (istorijskom) vremenu. Religijsko učenje pak operiše neizbežno sa „apsolutnim istinama“, koje se ne mogu (ne smeju) menjat.
Miodrag Mićić, profesor na više univerziteta u Americi: Bavim se naukom koju volim i imam dovoljno vremena za sve svoje hobije, a posedujem kuću, jahtu, avion "pajper čiroki", dobra kola. Plaši se da je u Srbiji sve manje naučnog podmlatka.
Istraživanja relativno nove naučne grane tzv. evolucijske psihologije u poslednjih nekoliko decenija pokazala su da se religija razvila kao nusprodukt kognitivnog razvoja čoveka i prilika koja mu je omogućila kvalitetniji opstanak tokom evolucije.
Početkom ove nedelje pokrenuta je inicijativa "SaDA za nauku" sa ciljem vraćanja posebnog ministasrtva nauke, ili objedinjavanja nauke sa visokim obrazovanjem i informacionim društvom. Ova inicijativa je nastavak prošlogodišnje "ReciNE" kampanje tokom koje je preko 5000 ljudi peticijiom podržalo bunt protiv ukidanja Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Kako bismo najbolje sagledali stvarno stanje stvari pozvali smo pokretače ove inicijative da nam objasne modele brige o nauci u svetu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
