Evo ako nekog interesuje kako kometa C2020 F3 Neowiste izgleda ovih dana. Slikao Boris Saksida 22.8.2020, onako, za uspomenu, ali fotorgrafiju deli sa nama. Da biste ponovo videli ovu kometu u njenom punom sjaju treba da pričekate njen sledeći dolazak u naše nebeske krajeve za nešto manje od 7000 godina.
Kako da postavite smartfon na teleskop i tako dobijete kameru za snimanje udaljenih objekata. Ukoliko nemate teleskop, posetite neki starparti u okolini. Snimanje telefonom je sve popularnije.
Dok ovo pišem, spremaju se dva rovera da istražuju Mars – jedan američki i jedan kineski. Do danas, bilo ih je četiri i svi su američki: 'Sojourner', 'Spirit' i 'Opportunity', i trenutni 'Curiosity'. Pošto je 'Sojourner' bio lansiran 1996. i imao samo 11 kg i prevalio ni 100 metara, smatramo ga samo tehnički roverom, ali prvi pravi su bili 'Spirit' i 'Opportunity'. Danas su praktično zaboravljeni i u svetlu pretstojećih rovera, koji jednim delom baštine i njihove sisteme i znanja, hajde da se podsetimo o kakvim roverima se radilo. Znam da sam jedini na svetu koji sada piše o roverima od pre dve decenije, ali nije mi prvi a ni poslednji put...
Od svih planeta, sem ove naše, sopstvene, Mars nas najviše zanima. On je sličan Zemlji, moguće je da ima, ili da je bar imao život na sebi i na njemu solidnim teleskopom mogu da se vide i neke reljefne forme. Mars prosto mami naše poglede čak i golim okom kada nam je blizu jer tada je sjajan a njegova crvenkasta boja je upadljiva među ostalim nebeskim telima.
Najviše zahvaljujući britanskoj kontra-propagandi, o Indiji sam decenijama imao potpuno iskrivljenu sliku. Drevna istorija i lepe žene, ali sirotinja, beda i prljavština... Svaki monsun odnosi hiljade života, a oni sede i mole se Višni ili nekom od bezbroj božanstava. A onda pročitam da je Indija otvorila svoje kosmičke programe privatnicima! Zašto da ne, jer Indija je već slala brodove na Mesec i Mars. Kakvi su im dalji planovi? Biće zanimljivo pročitati...
Specijalista za sudare u Sunčevom sistemu. Radila je kao profesorica na Harvardu. Stevart je najpoznatija po tome što predlaže novi model porekla Meseca, a posvećena je javnom dosegu planetarnih nauka.
Tokom astrofotografske večeri o kojoj smo pričali u članku Astrofotografsko veče s pogledom na Novi Sad snimljeno je više fotografija nebeskih objekata. Ovu koju sada pokazujemo snimio je:
Pored naše galaksije, Mlečnog puta, za nas je u mnogo čemu najvažnija Velika galaksija u Andromedi ili M31 po katalogu Šarla Mesijea. Ta galaksija nam je sused, najbliža od velikih galaksija, ona je objekat detaljnog ispitivanja, poslužila je za dokaz da pored naše, postoje i mnoge druge galaksije i da je svemir mnogo veći nego što se pretpostavljalo sve do tridesetih godina prošlog veka. Andromedina galaksija je po strukturi vrlo slična našoj galaksiji i proučavajući nju, astronomi dolaze do saznanja i o našoj galaksiji. Sem svega toga sudbina Mlečnog puta je da se kroz koju milijardu godina sudari sa njom. Ona nam hrli u susret 110 kilometara u sekundi. Može da se vidi i golim okom, kao bledunjava pegica u sazvežđu Andromeda.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
