Iako to možda ne želim da priznam, nema puno tajanstvenih mehanizama na Zemlji za mene. Ima komplikovanih, ima velikih, ima i onih koji me ne interesuju, ali malo je onih za koje znam, koji postoje i tajanstveni su. Jedan od njih je rendgenski teleskop. Zamisli to! Nebo koje svi poznajemo iznad naših glava izgleda potpuno drugačije gledano u rendgenskom spektru. Ko uopšte zrači na takav način? Šta naučnici saznavaju iz takvih podataka? Na kraju, upoznajmo se s jednom od najvećih rendgenskih teleskopa u poslednjih 15 godina.
O vorp (engl. warp) pogonu koji bi omogućio svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti pisali smo pre pola godine ovde. Brod deformiše prostor-vreme ispred sebe, a širi iza sebe, i time smanjuje rastojanje do odredišta, a povećava od polazišta. Pogon koji deformiše prostor-vreme postoji u teoriji ali ne i u praksi zbog nepostojanja negativne energije. Ali izgleda da je došlo do pomaka napred.
Ovo je samo jedna od bezbroj misterija u svemiru. U Velikom Maglanovom oblaku, oko 170.000 svetlosnih godina daleko od nas nalazi se emisiona maglina N44. Njen prečnik iznosi oko 1000 svetlosnih godina, a vidimo je zahvaljujući njenom jonizujućem gasu. Ono što je u ovom oblaku interesantno je, ne ono što u njemu postoji, već ono što ne postoji. U sredini magline nalazi se gigantska rupa, ili supermehur, prečnika oko 250 svetlosnih godina. Uzmite da prečnik Sunčevog sistema iznosi oko dve svetlosne godine pa ćete dobiti bar grubu predstavu o veličini ove zjapeće praznine
Nakon lobiranja koje je trajalo nekoliko godina, Astronomsko društvo Orion, sljedbenik predratnog Univerzitetskog astronomskog društva Sarajevo, je konačno ostvarilo pomak u svojim nastojanjima da obnovi Astronomsku opservatoriju na Trebeviću. Vijećnici i zastupnici “Naše stranke” pokrenuli su inicijativu da se potpiše sporazum o saradnji između Kantona Sarajevo (KS) i Grada Sarajeva na projektu obnove i restauracije Opservatorije na Trebeviću.
Razgrnite oblake i na nebu potražite kometu Leonard (C/2021 A1). Ona, kažu izveštaji, može da se vidi i golim okom, ali pod idealnim osmatračkim uslovima. Ipak ne oslanjajte se previše na te priče, samo vi lepo uzmite dvogled i bacite se na traganje za njom.
Već duže vremena nije nikakvo čudo kada se završetak, a onda i lansiranje Svemirskog teleskopa Džejms Veb, odloži. U početku su odlaganja bila na po nekoliko godina, a sada se došlo do po nekoliko dana. Da, ponovo je odloženo lansiranje Vebovog teleskopa, ovog puta zbog problema u komunikacijama izmeću teleskopa i sistema za lansiranje.
Kako smo i najavili 14. decembra 2021. godine svečano je otvoren IPA projekat Electra u divnoj sali novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Približavamo se istorijskom trenutku. Posle više godina odlaganja i brojnih prepreka, izgleda da će svemirski teleskop Džejms Veb, zaista biti lansiran u svemir za 7 dana (22.12.2021).
U utorak, 14. decembra 2021. godine svečano će biti otvoren IPA projekat ELECTRA. Svečanost će se održati u 11 časova u Klubu nastavnika na 2. spratu Departmana za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (adresa: Trg Dositeja Obradovića 4, Novi Sad). Otvaranje organizuje Prirodno-matematički fakultet i događaj će biti otvoren je za javnost.
O vorp (engl. warp) pogonu koji bi omogućio svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti pisali smo pre pola godine 
Ovo je samo jedna od bezbroj misterija u svemiru. U Velikom Maglanovom oblaku, oko 170.000 svetlosnih godina daleko od nas nalazi se emisiona maglina N44. Njen prečnik iznosi oko 1000 svetlosnih godina, a vidimo je zahvaljujući njenom jonizujućem gasu. Ono što je u ovom oblaku interesantno je, ne ono što u njemu postoji, već ono što ne postoji. U sredini magline nalazi se gigantska rupa, ili supermehur, prečnika oko 250 svetlosnih godina. Uzmite da prečnik Sunčevog sistema iznosi oko dve svetlosne godine pa ćete dobiti bar grubu predstavu o veličini ove zjapeće praznine
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
