Atakama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA) prvi put svedoči sudaru dve galaksije koje jure jedna prema drugoj brzinom od 500 km/s. Ona sa desne strane sadrži kvazar – supermasivnu crnu rupu koja akretira materijal iz svoje okoline i oslobađa intenzivno zračenje direktno u drugu galaksiju.

Kvazari su sjajna jezgra nekih udaljenih galaksija koje pokreću supermasivne crne rupe, oslobađajući ogromne količine zračenja. Kvazari i spajanja galaksija su u prvih nekoliko milijardi godina Svemira bili češće pojave. Vide se moćnim teleskopoma koji zaviruju u daleku prošlost. Svetlosti iz ovog sudara je trebalo preko 11 milijardi godina da stigne do nas. Vidimo prikaz kakav je bio kada je Univerzum bio 18% od svoje sadašnje starosti.

Nova zapažanja ukazuju da zračenje kvazara remeti oblake gasa i prašine u susednoj galaksiji, ostavljajući za sobom male, guste regione koji su premali i nepodesni za formiranje zvezda. U dramatičnoj transformaciji galaksija ima malo rasadnika zvezda.

Ovo spajanje donosi ogromne količine gasa supermasivnim crnim rupama u centrima galaksija, što hrani i pokreće kvazar. Kako se crna rupa hrani, kvazar je sve razorniji.

Nova studija je koristila posmatranja sa Veoma velikog teleskopa (VLT) Evropske južne opservatorije u pustinji Atakama u Čileu. Visoka rezolucija ALMA-e je pomogla jasno razlikovanje dve galaksije, koje su toliko blizu jedna drugoj da su u prethodnim posmatranjima izgledale kao jedan objekat. Pomoću X-shooter instrumenta na VLT-u je detektovana svetlost kvazara dok prolazi kroz nevidljivi oreol gasa koji okružuje galaksiju sa leve strane. Tako su posmatrane promene koje ovo zračenje nanosi galaksiji žrtvi, narušavajući njene oblake gasa i ometajući formiranje novih zvezda.

ESO

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

„Kosmički viteški dvoboj“: astronomi posmatrali par galaksija u međuzvezdanoj borbi