Veoma velikim teleskopom Evropske južne opservatorije (ESO-ov VLT) napravljena je ultra-detaljna slika obližnje spiralne galaksije Skulptor ili NGC 253 koja otkriva neviđene karakteristike i ogromnu količinu podataka života zvezda unutar cele galaksije. Slika u obilju boja prikazuje regione različitih zvezda, gasa i prašine.

„Galaksije su neverovatno složeni sistemi koje pokušavamo da razumemo“, kaže Enriko Konđu, istraživač ESO-e koji je vodio novu studiju astronomije i astrofizike o Skulptoru. Dostižući na stotine hiljada svetlosnih godina u prečniku, galaksije su izuzetno velike, ali njihova evolucija zavisi od onoga što se dešava na mnogo manjim razmerama. „Galaksija Skulptor je na idealnom mestu“, kaže Konđu. „Dovoljno je blizu da možemo da razrešimo njenu unutrašnju strukturu i proučimo njene gradivne blokove sa neverovatnim detaljima, ali istovremeno, dovoljno velika da možemo da je vidimo kao ceo sistem.“

Gradivni blokovi galaksije – zvezde, gas i prašina – emituju svetlost u različitim bojama. Što više nijansi boja ima na slici, to više može da se sazna o njenom unutrašnjem funkcionisanju. Dok konvencionalne slike sadrže samo nekoliko boja, nova slika Skulptora sadrži hiljade. Ovo astronomima govori sve što treba da znaju o zvezdama, gasu i prašini unutar galaksije, o njihovoj starosti, sastavu i kretanju.

Ova slika galaksije Skulptor, udaljene 11 miliona svetlosnih godina, dobijena je u više od 50 sati posmatranja instrumentom Multi Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) na ESO-ovom VLT-u. Da bi se pokrilo područje galaksije širine oko 65.000 svetlosnih godina spojeno je preko 100 snimaka.

Prema rečima koautorke Ketrin Krekel sa Univerziteta u Hajdelbergu u Nemačkoj, slika je moćni alat: „ Da bismo proučavali pojedinačne regione gde se zvezde formiraju gotovo u razmerama pojedinačnih zvezda možemo da ih zumiramo ali i da umanjimo da bismo proučavali galaksiju u celini.“

U prvoj analizi podataka u galaksiji Skulptor otkriveno je oko 500 planetarnih maglina, regiona gasa i prašine koje odbacuju umiruće zvezde slične Suncu. Koautor Fabijan Šojerman, doktorant na Univerzitetu u Hajdelbergu, stavlja ovaj broj u kontekst: „Van našeg galaktičkog susedstva, obično se suočavamo sa manje od 100 detekcija po galaksiji.“

Planetarne maglina se koriste kao markeri udaljenosti njihovih galaksija domaćina. „Pronalaženje planetarnih maglina nam omogućava da proverimo udaljenost do galaksije — ključnu informaciju od koje zavisi ostatak studija galaksije“, kaže Adam Leroj, profesor na Državnom univerzitetu Ohaja, SAD, i koautor studije.

Budući projekti koji će koristiti sliku istražiće kako gas teče, menja svoj sastav i formira zvezde širom galaksije. „Kako tako mali procesi mogu imati tako veliki uticaj na galaksiju čija je ukupna veličina hiljadama puta veća, još uvek je misterija“, kaže Konđu.

Ovo istraživanje je predstavljeno u radu prihvaćenom za objavljivanje u časopisu Astronomy & Astrophysics.

Slika 1. MUSE pogled na galaksiju Skulptor

Regioni ružičaste svetlosti po celom snimku galaksije potiču od jonizovanog vodonika u regionima formiranja zvezda. Ova područja su preklopljena na mapu već formiranih zvezda u Skulptoru kako bi se stvorila mešavina ružičastih i plavih nijansi.

Slika 2. MUSE pogled na jonizovani gas u galaksiji Vajar

Slika prikazuje samo svetlost iz određenih gasova unutra, izgleda kao da je veliki deo galaksije prazan prostor i da je ostao samo obris sastavljen od svetlih tačaka različitih boja, sa konusom bele svetlosti u centru. Blizu tačaka su toplo narandžaste boje, zamenjene ružičastom svetlošću bliže ivicama velike spirale.

Ova kompozicija lažnih boja prikazuje specifične talasne dužine svetlosti koju oslobađaju vodonik, azot, sumpor i kiseonik. Ovi elementi postoje u gasovitom obliku širom galaksije, ali mehanizmi koji uzrokuju da ovaj gas svetli mogu varirati širom galaksije. Ružičasta svetlost predstavlja gas pobuđen zračenjem novorođenih zvezda, dok je konus belje svetlosti u centru uzrokovan odlivom gasa iz crne rupe u jezgru galaksije.

https://www.eso.org/public/news/eso2510/

SVE JE FIZIKA Miša Bracić