Dok teleskopi u vidljivoj svetlosti prikazuju zvezde i galaksije, radio-teleskopi otkrivaju nevidljivu, energičnu stranu svemira; mlazeve, sudare i tragove kosmičkih kataklizmi…

Objavljena je najveća i najdetaljnija radio slika ikada proizvedena iz LoTSS (LOFAR Two-meter Sky Survey, DR3) istraživanja. Ona obuhvata 13,7 miliona kosmičkih izvora i trenutno je najsveobuhvatniji popis aktivnih galaktičkih jezgara povezanih sa supermasivnim crnim rupama u fazama aktivnog rasta. Rezultati su objavljeni u časopisu Astronomy & Astrophysics 19. februara 2026.

LOFAR (Low Frequency Array), mreža niskofrekventnih radio-antena daje potpuno drugačiji pogled od onog u vidljivoj svetlosti. Zabeleženo zračenje potiče uglavnom od relativističkih čestica koje se kreću u magnetnim poljima, što omogućava praćenje ekstremnih energetskih fenomena: mlazeva iz supermasivnih crnih rupa, galaksija sa intenzivnim formiranjem zvezda i difuznih struktura u jatima galaksija.

Ovaj veliki proboj je zasnovan na više od deset godina posmatranja, algoritamskog razvoja i obrade podataka velikih razmera.

Pariska opservatorija – PSL je imala centralnu ulogu u razvoju matematičkih i algoritamskih metoda potrebnih za obradu LOFAR podataka, posebno za ispravljanje izobličenja izazvanih Zemljinom jonosferom i za izdvajanje slabih signala iz ogromnih količina podataka.

„Izazov je bio prvenstveno matematički i numerički, i imao je izuzetne razmere. Morali smo da produbimo naše teorijsko razumevanje niskofrekventnog interferometrijskog snimanja pre nego što smo ga mogli pretvoriti u robusne algoritme sposobne za obradu gigantskih količina podataka. Ovaj teorijski i metodološki napredak nam sada omogućava da postignemo nivo preciznosti i osetljivosti koji omogućava proučavanje ranije nedostižnih pojava, od udaljenih galaksija do promenljivih radio signala sa zvezda i, potencijalno, egzoplaneta”, kaže Siril Tase, istraživač u Pariskoj opservatoriji i jedan od glavnih saradnika u studiji.

Obrada 13.000 sati posmatranja i 18,6 petabajta podataka zahtevala je više od 20 miliona sati računanja na visoko-performansnim računarskim infrastrukturama širom Evrope.

Zahvaljujući izuzetnoj osetljivosti i rezoluciji, LoTSS-DR3 omogućava proučavanje raznovrsnih populacija supermasivnih crnih rupa u različitim fazama  evolucije, kao i njihove interakcije sa galaksijama domaćinima i kosmičkim okruženjem.

LOFAR

„Ova ogromna mapa neba rezultat je više od decenije međunarodno koordinisanih posmatranja i analiza. Ona nam pruža neviđeni statistički pogled na aktivne galaksije i jata galaksija i već transformiše naše razumevanje evolucije kosmičkih struktura”, kaže Timoti Šimvel, glavni autor i astronom na ASTRON-u i Univerzitetu u Lajdenu.

Istraživanje otkriva retke i neuhvatljive objekte: spajanje jata galaksija, izuzetno slabe ostatke supernove, neke od najvećih i najstarijih radio galaksija, zvezdane eksplozije (supernove tipa II), kao i prolazne i promenljive radio izvore.

Među otkrićima koja su omogućile nove metode analize je otkrivanje radio emisija koje su u skladu sa magnetnim interakcijama između određenih zvezda i njihovih egzoplaneta, po analogiji sa mehanizmima koji izazivaju planetarne aurore u Sunčevom sistemu.

„Radio emisije koje tražimo mogle bi da budu direktni potpisi magnetnih interakcija između zvezda i egzoplaneta. Njihova detekcija bi otvorila novi prozor posmatranja egzoplanetarnih magnetosfera i plazma okruženja ekstrasolarnih planetarnih sistema”, objašnjava Filip Zarka, direktor istraživanja CNRS-a u Pariskoj opservatoriji i specijalista za planetarne radio emisije.

Ovi rezultati ilustruju potencijal postojećih radio-astronomskih baza podataka, koje se sada istražuju alatima sposobnim za praćenje promenljivih i prolaznih fenomena velikih razmera.

LOFAR se trenutno razvija u LOFAR2.0, koji će udvostručiti brzinu istraživanja neba i postići veću osetljivost. Napredak u obradi podataka omogućava snimanje u još većim rezolucijama.

NIZ frekvencija (LOFAR) je revolucionarni radio teleskop koji je dizajnirao i izgradio ASTRON, Holandski institut za radio astronomiju. Za razliku od tradicionalnih paraboličnih antena, LOFAR se sastoji od hiljada jednostavnih antenskih elemenata raspoređenih širom Evrope i povezanih optičkim mrežama. Podaci sa svih antena se kombinuju pomoću moćnih računara da bi se proizvele slike radio neba.

LOFAR-om upravlja LOFAR Evropski konzorcijum za istraživačku infrastrukturu (LOFAR ERIC), koji okuplja institucije iz osam zemalja. LOFAR ERIC je model međunarodne naučne saradnje, objedinjavanja infrastrukture, računarskih kapaciteta i stručnosti preko nacionalnih granica.

Ova mapa nije samo slika svemira, već i nova osnova za pitanja koja tek treba postaviti.

Izvor: Observatoire de Paris

SVE JE FIZIKA Miša Bracić