Alfa Kentaur se nalazi na južnom nebu, na 4 svetlosne godine od Zemlje i sastoji se od binarnih zvezda Alfa Kentaur A i Alfa Kentaur B, koje su slične Suncu, i crvenog patuljka Proksima Kentaur. Alfa Kentaur A je treća najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Proksima Kentaur ima tri planete dok se njihovo prisustvo oko Alfa Kentaur A i Alfa Kentaur B do sada nije otkrilo.

Nova posmatranja MIRI instrumentom za srednje infracrveno svetlo svemirskog teleskopa Džejms Veb (STDžV) nagoveštava planetu gasnog giganta koja kruži oko Alfa Kentaur A. Rezultati su izneti u dva prihvaćeni rada u časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Ako se potvrdi, ova planeta koja kruži u nastanjivoj zoni zvezde sličnoj Suncu bila bi najbliža Zemlji. Pošto je planeta kandidat za gasnog giganta ona ne podržava život kakav poznajemo.

Panel sa leve strane je slika Digitalizovanog istraživača neba (Digitized Sky Survey). Drugi panel je slika sa STHabl koja prikazuje zvezdu Alfa Centaur B i Alfa Kentaur A. Treći panel prikazuje sliku sa STDžeV, gde je u centralnom crnom krugu simbolom zvezde označena lokacija Alfa Kentaura A. Potencijalna planeta je svetlo narandžasta zaokružena mrlja, označena sa „S1”.

„S obzirom da nam je ovaj sistem blizu, bilo kakva pronađena egzoplaneta bi nam bila priliku da prikupimo podatke o planetarnim sistemima koji nisu naši. Ovo su izazovna posmatranja, sa najmoćnijim svemirskim teleskopom na svetu, jer su ove zvezde tako svetle, blizu su i brzo se kreću.”, rekao je Čarls Bajhman, iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon i Instituta za nauku o egzoplanetama u Kaltehovom IPAC astronomskom centru, koautor radova.

Nekoliko rundi pažljivih posmatranja Vebom, pažljiva analiza istraživačkog tima i opsežno kompjutersko modeliranje pomogli su da se utvrdi da je objekat na Vebovoj slici verovatno planeta, a ne galaksija iz pozadine, asteroid u prvom planu u prolazu ili drugi artefakt detektora ili slike.

Kod posmatranja avgusta 2024. godine korištena je koronografska maska na MIRI-u da bi se blokirala svetlost Alfa Kentaur A. Sjaj obližnjeg pratioca Alfa Kentaur B je komplikovao analizu ali je svetlost od obe zvezde redukovana da bi se otkrio objekat koji je više od 10.000 puta slabiji od Alfa Kentaur A.

A onda se dogodilo da posmatranja sistema u februaru i aprilu 2025.godine nisu otkrila nikakav objekat poput onog identifikovanog u avgustu 2024. godine.

„Da bismo istražili ovu misteriju, koristili smo kompjuterske modele i simuliri milione potencijalnih orbita, uključujući znanje stečeno kada smo videli planetu, kao i kada nismo“,kaže doktorantkinja Aniket Sangi sa Kalteha u Pasadeni,u Kaliforniji, koautorka oba rada.

U simulacijama je uzeto u obzir viđenje potencijalnog kandidata egzoplanete 2019. godine od strane teleskopa Evropske južne opservatorije i novi podaci sa Veba. Razmatrane su i gravitaciono stabilne orbite u prisustvu Alfa Kentaur B, da bi se videlo da planeta nije izbačena iz sistema.

Istraživači kažu da to što se u drugoj i trećoj rundi posmatranja Vebom objekat ne vidi nije iznenađujuće.

„Otkrili smo da se u polovini simuliranih mogućih orbita planeta pomerila preblizu zvezdi i da ne bi bila vidljiva sa Veba ni u februaru ni u aprilu 2025. godine“, rekla je Sangi.

Na osnovu sjaja i na osnovu posmatranja u srednjem infracrvenom spektru i simulacija orbite, istraživači kažu da bi to mogao biti gasni gigant približno mase Saturna koji kruži po eliptičnoj putanji koja varira između 1 i 2 puta veće udaljenosti Zemlja- Sunce.

„Ako se to potvrdi, potencijalna planeta viđena na Vebovoj slici označila bi novu prekretnicu u naporima snimanja egzoplaneta”, kaže Sangi. „Od svih direktno snimljenih planeta, ova bi bila najbliža svojoj zvezdi viđenoj do sada. Po temperaturi i starosti je najsličnija džinovskim planetama u Sunčevom sistemu.”, kaže ona. „Njeno postojanje u sistemu od dve blisko razdvojene zvezde bi dovelo u pitanje naše razumevanje kako se planete formiraju, preživljavaju i evoluiraju u haotičnim okruženjima.”

Bajhman kaže: „Ovo bi postalo kamen temeljac za nauku o egzoplanetama, sa višestrukim mogućnostima za detaljnu kara kterizaciju od strane Veba i drugih opservatorija.”

NASA-in Rimski svemirski teleskop Nensi Grejs, koji bi trebalo da bude lansiran do maja 2027. je opremljen hardverom za testiranje nove tehnologije za posmatranje binarnih sistema poput Alfa Kentaur u potrazi za drugim svetovima. Podaci sa Nensi Grejs u vidljivoj svetlosti bi dopunili Vebova infracrvena posmatranja, dajući jedinstvene uvide o veličini i reflektivnosti planete. 

WEBB