Na 57 svetlosnih godina daleko od nas, nalazi se svet koji je duže od decenije bacao astronome u nedoumicu. Objekat GJ504b, u naučnim krugovima poznat kao „Ružičasta planeta“, predstavljao je pravu enigmu jer je bio previše taman, star i hladan za detaljna posmatranja sa Zemlje. Iako su zemaljski instrumenti uspeli da zabeleže njegov neobičan sjaj, prava priroda ovog sveta ostala je skrivena iza neprozirnog vela. Međutim, zahvaljujući moćnom svemirskom teleskopu James Webb (JWST), naučnici su konačno uspeli da prodru kroz tu barijeru. Otkriće je čudno: atmosfera ovog objekta ispunjena je egzotičnom hemijom i, što je najiznenađujuće, oblacima od soli, čime je rešena misterija koja je intrigirala istraživače više od deset godina.

Planeta ili nešto drugo?

GJ504b nije tipična planeta kakve poznajemo iz našeg komšiluka. Njegove karakteristike ga smeštaju na samu ivicu poznatih kosmičkih kategorija:

• Identitet: Naučnici ovaj objekat precizno definišu kao „pratilac planetarne mase“. Sa masom koja je oko 25 puta veća od Jupiterove, GJ504b se nalazi na onoj nejasnoj, difuznoj granici između džinovske planete i smeđeg patuljka — tela koje je preveliko za planetu, a premalo da bi postalo zvezda.
• Lokacija i starost: Sistem se nalazi na 57 svetlosnih godina od nas, a pratilac orbitira oko zvezde koja je veoma slična našem Suncu. Procenjuje se da je GJ504b star između 2,5 i 4 milijarde godina.
• Temperatura: Iako je za astrofizičke pojmove „hladan“, temperatura GJ504b iznosi oko 290°C. Kako biste to lakše vizuelizovali, to je temperatura slična onoj u rerni za pečenje hleba. Ova relativno niska temperatura je posledica starosti; džinovski objekti su vreli pri formiranju, ali se tokom milijardi godina postepeno hlade.

Aneesh Baburaj, postdoktorski saradnik na Northwestern univerzitetu koji je predvodio studiju, ističe: „Ružičasta planeta je najhladniji pratilac ikada otkriven korišćenjem zemaljskih instrumenata.“

JWST protiv zemaljskih teleskopa

Dok su se najveći teleskopi na Zemlji deceniju mučili da prikupe minimalne podatke, James Webb je pokazao svoju apsolutnu dominaciju u infracrvenom spektru.

Ovaj uspeh postignut je metodom spektroskopije. JWST je prikupio slabašnu svetlost pratioca i razložio je na sastavne boje, kreirajući svojevrsni „kosmički bar-kod“. Budući da svaki molekul ostavlja svoje unikatne potpise u svetlosti, naučnici su mogli precizno da dešifruju hemijski sastav atmosfere.

Misterija slanih oblaka

Spektroskopska analiza otkrila je bogat hemijski sastav: u atmosferi GJ504b detektovani su vodena para, metan, ugljen-dioksid i amonijak. Takođe, podaci ukazuju na to da je ovaj svet neuobičajeno bogat teškim elementima, odnosno metalima. Međutim, pored hemijskog sastava, pojavila se i nova misterija formiranja — trenutni podaci sugerišu da je GJ504b mogao nastati na dva potpuno različita načina: ili kao planeta ili kao veoma mala zvezda.

Ključni trenutak u istraživanju dogodio se kada su naučnici pokušali da podatke unesu u astrofizičke modele. Bez prisustva oblaka, modeli su davali fizički nemoguće rezultate koji se nisu uklapali u realnost. Tek kada su u simulacije uključeni slani oblaci (salt clouds), rezultati su postali fizički mogući i usklađeni sa onim što znamo o hladnim svetovima. Ovi oblaci su efektivno prigušili signale molekula skrivenih dublje u atmosferi, oblikujući svetlost koja je stigla do teleskopa. Ovim je dobijena prva direktna potvrda teorije o postojanju slanih oblaka u hladnim objektima, koja je postavljena još pre više od 15 godina.

Ovo otkriće je važno za budućnost astronomije

Istraživanje GJ504b nije samo portret jedne neobične planete; ono predstavlja prekretnicu u modernoj astrofizici:

1. Približavanje Jupiteru: Otkrivanje slanih oblaka je neophodan korak ka proučavanju još hladnijih svetova. Detekcija soli služi kao naučna odskočna daska koja će nam jednog dana omogućiti da analiziramo oblake od amonijačnog leda, kakve srećemo na Jupiteru.
2. Modeliranje hladnih svetova: Ovo istraživanje je jasan dokaz da oblaci više ne mogu biti opcioni u proračunima. Oni su „karika koja nedostaje“ i moraju biti uključeni u sve buduće modele hladnih objekata kako bi matematika odražavala fizičku stvarnost.
3. Novi horizonti: JWST je demonstrirao sposobnost da karakteriše objekte koji su ranije bili nevidljivi. Sada možemo sa sigurnošću da proučavamo sve hladnije i tamnije kutke galaksije koje smo ranije samo naslućivali.

Kosmos u novom svetlu

Uspeh ove misije plod je bliske saradnje Northwestern univerziteta i Instituta za svemirski teleskop (STScI). Poseban doprinos dao je Marshall Perrin iz STScI, koji je osmislio program posmatranja za ovaj specifičan objekat i koji, kao član naučnog tima JWST-a, direktno učestvuje u svakodnevnim operacijama ovog moćnog instrumenta.

https://news.northwestern.edu/

https://phys.org/news

Author: AM - AI

Tekst pripremljen uz pomoc AI

Zadnji tekstovi:

• 2026-06-25 - Kako da vidite veliki asteroid koji nam se približava