Na svega 4,24 svetlosne godine udaljenosti – što je u galaktičkim razmerama tek jedan korak – nalazi se naš prvi sused u Mlečnom putu: Proksima b.
Ovaj svet je zvanično zakoračio na naučnu scenu 2016. godine zahvaljujući kampanji "Bleda crvena tačka" (Pale Red Dot). Tim koji je predvodio dr Giljem Anglada-Eskude (Guillem Anglada-Escudé) sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, potvrdio je postojanje kamenite planete koja kruži oko zvezde Proksima Kentauri, otvarajući novo poglavlje u našem razumevanju kosmosa.
Kako smo "videli" planetu koja se krije
Iako nam je Proksima b najbliža egzoplaneta, još uvek je ne možemo videti direktno na fotografiji. Razlog je jednostavan: njena zvezda je previše sjajna, a planeta joj je previše blizu, pa se gubi u bljesku svog sunca. Umesto toga, naučnici su je otkrili koristeći metodu radijalne brzine.
Uprkos uvreženom mišljenju, planete ne kruže oko nepomičnih zvezda. U stvarnosti, i planeta i zvezda plešu oko zajedničkog centra mase. Budući da je zvezda neuporedivo masivnija, taj centar se nalazi duboko unutar nje, što uzrokuje da se ona minimalno "tetura" (wobble) napred-nazad. Upravo su te sićušne promene u kretanju zvezde Proksima Kentauri omogućile astronomima da precizno izračunaju postojanje skrivene planete. Nada da ćemo konačno dobiti i vizuelni dokaz leži u tehnologiji sutrašnjice, pre svega u Ekstremno velikom teleskopu (ELT) koji je trenutno u fazi izgradnje.
Život uz hladno sunce
Dinamički profil Proksime b donosi neverovatne kontraste u odnosu na naš svet. Dok Zemlji treba 365 dana da obiđe Sunce, Proksima b svoju orbitu završi za svega 11,2 zemaljskih dana. Ona se nalazi na samo 7 miliona kilometara od svoje zvezde – što je tek 5% razdaljine između Zemlje i Sunca.
Zašto se onda ova planeta ne pretvori u užareni kamen poput Merkura? Odgovor leži u tipu zvezde. Proksima Kentauri je Crveni patuljak – zvezda koja je znatno manja, tamnija i hladnija od našeg Sunca. Da bi ostala dovoljno topla za postojanje tečne vode, Proksima b mora biti u neposrednoj blizini svog "hladnijeg sunca". Upravo zbog toga se ona nalazi u takozvanoj "Goldilocks" zoni (zoni naseljivosti), gde uslovi teoretski dozvoljavaju postojanje okeana.
Svet večnog sumraka i stabilnosti
Blizina zvezde uzrokuje fenomen poznat kao sinhrona rotacija ili plimska blokada. Proksima b je uvek istom stranom okrenuta ka svom suncu, baš kao što Mesec uvek pokazuje isto lice Zemlji. To stvara svet podeljen na dva ekstrema:
- Dnevna strana: Večni dan pod crvenkastim nebom.
- Noćna strana: Večna tama i okovana hladnoća.
Ipak, naučnici su posebno fascinirani "prstenom sumraka" (twilight ring) – graničnim pojasom između ove dve polovine. Dok su jedna strana prevrela, a druga zaleđena, ovaj prelazni krug bi mogao imati stabilne temperature i umerenu klimu, što ga čini idealnim utočištem za potencijalne oblike života.
Izazov radijacije
Put do potvrde naseljivosti nije bez prepreka. Najveća pretnja je visokoenergetsko zračenje kojim Crveni patuljak bombarduje svoju planetu. Bez snažne zaštite, atmosfera Proksime b bi mogla biti prosto oduvana u svemir.
Profesor Skot Gaudi (Scott Gaudi) sa Državnog univerziteta u Ohaju ukazuje na suštinu problema:
"Ovaj svet je bombardovan priličnom količinom visokoenergetskog zračenja. Nije očigledno da li će imati magnetno polje dovoljno jako da spreči oduvavanje cele atmosfere."
Naučnici su oprezni, jer su proračuni o očuvanju atmosfere pod takvim uslovima izuzetno kompleksni, ali upravo to čini Proksimu b najuzbudljivijom laboratorijom u našem komšiluku.
Zemlja, ali sa "rancem"
Kada bismo uspeli da sletimo na Proksimu b, prvi osećaj ne bi bio stran, ali bi bio primetan. Podaci ukazuju na to da je ova planeta oko 1,3 puta masivnija od Zemlje. To znači da je u pitanju čvrst, kamenit svet sa nešto jačom gravitacijom. Hodajući njenom površinom, osećali biste se samo malo težim nego kod kuće – slično osećaju koji imate kada na leđima nosite manji školski ranac.
Od milenijuma do decenija
Kada zamislimo sebe na tom tlu sa "rancem" gravitacije na leđima, prirodno se nameće pitanje: kako zapravo stići tamo? Odgovor drastično varira u zavisnosti od toga koju tehnologiju koristimo:
- Tradicionalna tehnologija: Korišćenjem letelice poput Vojadžera 1, putovanje bi trajalo nezamislivih 73.000 godina.
- Futuristička vizija: Projekat Breakthrough Starshot planira slanje minijaturnih, laserima pogonjenih sondi koje bi se kretale mnogo brže. Ovakva flota bi do Proksime b mogla da stigne za samo 20 godina.
Olivije Gujon (Olivier Guyon) iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon smatra da ovo menja sve:
"Ovo je zaista preokret u našoj oblasti. Najbliža zvezda nama ima moguću kamenitu planetu u naseljenoj zoni. To je velika stvar. To takođe pojačava već postojeće dokaze da su takve planete blizu nas i da ih verovatno ima mnogo. Ovo je izuzetno uzbudljivo."
Pogled u budućnost
Otkriće Proksime b trajno je promenilo našu perspektivu. Ona više nije samo tačka u daljini, već snažan dokaz da su kameniti svetovi u naseljenim zonama verovatno uobičajena pojava širom galaksije. Činjenica da se jedan takav kandidat nalazi "odmah iza ugla" podstiče nadu da univerzum nije pusto mesto.
https://www.youtube.com/watch?v=arrCzZG4cLM
https://www.skyatnightmagazine.com/news/proxima-b-an-earth-like-planet-found-round-closest-star
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
