Novi ruski kosmički brod dobio je ime “Federacija”. Odluku o izboru imena je doneo panel pod rukovodstvom direktora “Roskosmosa” Igora Komarova posle analize preko 6000 primljenih predloga.

Pobednik konkursa, prvog ovakve vrste koji je organizovan u istoriji sovjteske i ruske kosmonautike je Andrej Smokotin iz Kemerova, koji je prvi predložio ime “Federacija” za novi ruski kosmički brod. U finalni izbor su pored ovog, ušla još i imena “Gagarin” i “Vektor”. U  obrazloženju žirija “Roskosmosa” je navedeno da se ova dva imena mogu upotrebiti za nazive nekih drugih kosmičkih aparata.  

Kod izbora imena odlučilo je to što je Rusija federacija koja se sastoji od 85 različitih subjekata – i ništa više.  

Soyuz TMA 7

Sajuz

Federacija

Federacija

Od kada je organizoavan, avgusta 2015. konkurs za ime novog ruskog kosmičkog broda izaziva izuzetno veliki pažnju javnosti. Uz učešće “Roskosmosa”, konkurs je organizovala RKK “Energija” – kompanija koja gradi novi perpsektivni kosmički brod sledeće generacije. Tokom konkursa, primljeno je oko 6000 predloga imena, a u konkursu učestvovalo preko 35,000 ljudi. U prvom krugu, odabrano je deset imena: “Gagarin”, “Vektor”, “Federacija”, “Astra”, “Galaktika”, “Rodina”, “Zodiak”, “Mir”, “Zvezda” i “Lider”. U sledećem krugu, spisak je sveden na tri već spomenuta kandidata, do kojih je sredinom januara ove godien komisija “Roskomosa” odlučila da izabere ime “Federacija”. Pobednik konkursa će kao nagradu dobiti boravak na kosmodromu Bajkonur, gde će marta ove godine prisustvovati lansiranju sledeće ekspedicije prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici.

Eto, tako se završilo jedna poprilično dugo natezanje oko toga kojim će se imenom zvati novi ruski kosmički brod.

Za mene je ovo ime veliko razočaranje, jer je od toliko ponudjenih predloga, komisija odlučila da odabere jedino političko ime. Kako stari “Sajuz” još od 1967. nosi takodje političko ime koje je u to vreme simbolizovalo Sovjetski Savez, bez obzira na ogromne razlike izmedju dva kosmička broda (i dve države, SSSR-a 1960-ih i Rusije XXI veka), u nazivu novog kosmičkog broda “Federacija” praktično vidimo nemaštoviti kontinutitet u filozofiji imenovanja značjanih kosmičkih projekata.

Tako je na primer bilo kada je prvi modul MKS dobio ime “Zarja” (“Zora”) koje se od Gagarina koristi kao pozivni znak Zemlje, a nastavljeno kada je servisnom modulu MKS dato ime “Zvezda” koje je nosio jedna od vojnih modifikacija “Sajuza” (koja uzgred nije letela u kosmos).

Medjutim, u vreme Karaljova se imenima kosmičkih brodova davao poseban značaj. Na primer, naslednik “Vastoka” (“Isotk”) je trebao biti kosmički brod “Sever”, iz koga je kasnije rodjen brod kome su medjutim dali ime “Sajuz” (“Savez”). Tako je “Sever” bačne u zaborav, dok smo imedju “Vastoka” i “Sajuza” imali 1964-65. epizodni program sa dva kosmička broda nazvanih “Vashod” (“Izlazak”) koji su predstavljali modifikacije “Vastoka”.

Zanimljivo, kasnije je “Sajuz” doživeo toliko modifikacija, praktično evoluirao u toliko verzija, ali ni jedna od njih nije imala posebno ime. Samo su imenu “Sajuz” dodavane skraćenice koje su, na ovaj ili onaj način (često vrlo konfuzno), govorile o prirodi modifakacija. Tako se poslednja verzija naziva “Sajuz TMA-M”, dok će već u junu poleteti njena modifikacija “Sajuz–MS” koji će biit poslednja verzija ovog starog kosmičkog broda.                    

O automatskim aparatima da i ne govorimo. Na primer, Rusija i dalje nastavlja da lansira satellite raznorazne namene (najčešće vojne) pod istim imenom “Kosmos” koje datira još iz 1962! Iza ovog imena se nalaze i vojni sateliti, i naučne laboratorije, i biološki aparati, veliki moduli, čak su se ovim imenom zvale i pojedine orbitalne stanice!   

Nazivi mesečevih aparata ostaju isti kao i pre (“Luna”), dok je možda najočitiji primer koliko je ovo bila zapostavljena tema naziv mesečeve modifikacije “Sajuza” kojim su krajem 60-ih prošlog veka kosmonauti trebali da oblete Mesec – “Zond” (“Sonda”). Uzgred, isto ime je korišćenu i kod imenovanja nekoliko medjuplanetarnih letelica lansiranih ka Veneri i Marsu ranih 60-ih.

Sa raketama je takodje velika zbrka. Raketama serije R-7 davali su imena kosmičkih aparata koje su nosile na orbitu – tako su postojale verzije “Vastok”, “Vashod-Molnija” i naravno “Sajuz” koja trenutno ima četiri modifikacije.

Istina, projekti “Angara” i “Feniks” zvuče ohrabrujuće, ali nedovoljno da se čovek snadje sa svim tim jednoličnim nazivima. Istina, malo ohrabrenja u imenovanju ruskih kosmičkih aparata je došlo kada su uz MKS spojena tri mala modula sa lepim imenima “Pirs” (“dok za spajanja”), “Poisk” (“onaj ko stalno traga za novim saznanjima”) i “Rasvet” (“Praskozorje” ili “Svanuće”).

Sada, kada je obelodanjeno dugoočekivano ime novog ruskog kosmičkog broda, nažalost vidimo da tradicija nije prekinuta. I, tamo negde posle 2020. kada prve “Federacije” krenu u kosmos, moraćemo da se naviknemo na ovo dugačko i uzgred budi rečeno ne-rusko ime, da se naviknemo da ruski kosmonauti umesto na “Sajuzu” lete na “Federaciji”.

I to u isto vreme kada Amerikanci lete na brodovima maštovitih imena - Orion, Starliner, Dragon i Dream Chaser – a Kinezi na brodu “Šenžou” (“Nebeska ladja”).

Medjutim, kada negde krajem sledeće decenije oni budu krenuli i ka Mesecu (iskreno se nadam da će se to i desiti), priznajem ako me još uvek bude bilo, neće biti nimalo lako da pomislim kako umesto “Ciolkovskog”, “Karaljova,”, “Gluška”, “Keldiša”, “Piljugina”, “Kuznjecova”, “Rjazanjskog”, “Barmina”, ili “Gagarina”, “Titova”, “Nikolajeva”, “Popoviča”, “Komarova” ili “Leonova” - “Federacije” lete na Mesec.   

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži