Naučnici su identifikovali novu vrstu zvezde koja je do sada postojala samo kao hipoteza koja glasi da kada neka zvezda živi veoma dugo, njen spoljni sloj se na kraju sastoji od čistog kiseonika.
Kada relativno male zvezde, one sa manje od 10 puta mase našeg Sunca, dođu do kraja životnog veka, one odbacuju svoje spoljašnje slojeve i postanu ono sto se zove beli patuljak. Pod visokom gravitacijom, najteži elementi se spuštaju do gustog jezgra zvezde, dok lakši elementi, kao što su vodonik i helijum isplivavaju na površinu.
To je ono što se obično dešava. Međutim, ova zvezda sa nazivom SDSS J124043.01 + 671034.68, koju su astronomi otkrili, ima u svojoj spoljašnjoj atmosferi vise od 99,99% kiseonika. Drugi elementi su otkriveni samo u tragovima, uključujući neon, magnezijum i silicijum. Što se tiče vodonika i helijuma, za koje se očekivalo da dominiraju, njima nema ni traga. To je zagonetka za tim koji je otkrio zvezdu, na čelu sa Souza de Oliveira Kepler sa Federal University of Rio Grande do Sul u Brazilu.
Odgovor na ovu zagonetku nije sasvim jasan, ali astronomi su dugo spekulisali da postoji mogućnost, da elementi tokom vremena budu odbačeni sa površine zvezde. Ako je to ono što se ovde dogodilo kod SDSS J124043.01 + 671034.68 (ili "Doks" kako su istraživači nazvali ovu zvedu), ovo je prvi dokaz o fenomenu koji se odvija na njenoj površini.
U svakom slučaju, ova zvezda gde dominira kiseonik, je prvi primerak ovakve vrste od solarnih tela koje do sada poznajemo. To je jedina zvezda među oko 32.000 belih patuljaka, koja ima ovakvu netaknutu atmosferu kiseonika. Kepler kaže: "Ovakvo nešto je neverovatno i neočekivano, baš zato što nismo imali ideju da li ovakvo nešto može da postoji, a ako i postoji, to je neverovatno teško da se nađe."
Po pitanju kako su nestali drugi elementi, Kepler i kolege imaju nekoliko ideja. Moguće je da je "Doks" deo binarnog zvezdanog sistema, i da interakcije sa drugim zvezdama u sistemu nekako "oljušte" atmosferske elemente, ostavljajući pokrivač od kiseonika ispod. Alternativno, nešto u zvezdi, kao što je masivni impuls sagorevanja ugljanika u jezgru "Doksa", se možda spolja rasplamsalo, i tako eliminisalo lakše elemente na površini.
Souza Oliveira Kepler kaže: "Pravi razlog, nećemo razumeti dok ne naučimo više o ovim vrstama retkih zvezda, ali je veliko otkriće da smo uopšte pronašli ovu zvezdu. Već samo to otkriće preoblikuje ono što znamo o zvezdanoj evoluciji - naročito o tome kako zvezde u binarnom sistemu međusobno utiču na svoj razvoj. Mislim da je glavni problem u tome što smo u poslednjih 50 godina posvetili svoje vreme proučavanju evolucija zvezda koje nisu u interakciji jedne sa drugima", a najmanje 30% zvezda je u interakciji sa svojim binarnom pratiocima. To ćemo sada da nadoknadimo."
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
