SNR

U februaru 1987. godine je eksplodirala Supernova 1987A (SN 1987A). Nastala je kao rezultat smrti masivne zvezde u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj satelitskoj galaksiji Mlečnog puta udaljenoj 160.000 svetlosnih godina. Do sada je ovaj ostatak proučavan teleskopima na svim talasnim dužinama svetlosti od rendgenskih do radio zraka.

Supernova kolapsom jezgra umiruće zvezde formira ili neutronsku zvezdu ili crnu rupu. Dokazi za tako kompaktan objekat u ovom ostatku su traženi, ali nisu nađeni.

Supernove, poslednje smrtne faze masivnih zvezda eksplodiraju za nekoliko sati, a sjaj eksplozije dostiže vrhunac za nekoliko meseci. Ostaci zvezde koja eksplodira nastaviće da se razvijaju u prostoru velikom brzinom tokom narednih decenija.

Supernova SN 1987A je prvi put primećena u februaru 1987. godine, a njen sjaj je dostigao vrhunac u maju te godine. Bila je to prva supernova koja se videla golim okom od Keplerove supernove 1604. godine.

Otprilike dva sata pre prvog posmatranja vidljivog svetla SN 1987A, tri opservatorije na Zemlji su otkrile nalet neutrina u trajanju od samo nekoliko sekundi.

Indirektni dokazi za prisustvo neutronske zvezde u centru ostatka pronađeni su u poslednjih nekoliko godina. Posmatranja starijih ostataka supernove, kao što je maglina Raka potvrđuju da se neutronske zvezde nalaze u mnogim ostacima supernove. Do sada nisu primećeni direktni dokazi o postojanju neutronske zvezde u SN 1987A.

Klaes Franson sa Univerziteta u Stokholmu, i glavni autor ove studije kaže: „Iz teorijskih modela SN 1987A, 10-sekundni nalet neutrina primećen neposredno pre supernove implicirao je da je u eksploziji nastala neutronska zvezda ili crna rupa. Ali nismo primetili nikakav ubedljiv potpis tako novorođenog objekta od bilo koje eksplozije supernove. Sa ovom opservatorijom, sada smo pronašli direktne dokaze za emisiju koju je pokrenuo novorođeni kompaktni objekat, najverovatnije neutronska zvezda.

Korišten je spektrograf srednje rezolucije (MRS) Vebovog MIRI instrumenta. MRS instrument poznat kao Integral Field Unit (IFU) snima objekat i njegov spektar u isto vreme. IFU formira spektar na svakom pikselu, omogućavajući uočavanje spektroskopske razlike u objektu. Analiza Doplerovog pomeranja svakog spektra dozvoljava procenu brzine na svakoj poziciji.

Spektralna analiza rezultata pokazala je snažan signal jonizovanog argona iz centra izbačenog materijala SN 1987A. Naknadna zapažanja Vebovog NIRSpec (Near-Infrared Spectrographa) IFU na kraćim talasnim dužinama otkrila su još više jonizovane hemijske elemente, posebno pet puta jonizovani argon (atome argona koji su izgubili pet od svojih 18 elektrona). Da bi se formirali takvi joni potrebni su visokoenergetski fotoni, a oni moraju da dođu odnekud.

„Da bi ovi joni nastali mora da postoji izvor visokoenergetskog zračenja u centru ostatka SN 1987A“, kaže Franson. „U radu razmatramo različite mogućnosti, pronalazimo nekoliko verovatnih scenarija, a svi oni ukazuju na neutronsku zvezdu."

Ove godine je planirano više posmatranja, sa Vebom i zemaljskim teleskopima. Tekuće studije će jasnije ukazati na to što se tačno dešava u centru ostatka SN 1987A.

Nalazi su objavljeni u časopisu Science.

https://webbtelescope.org/.../news.../2024/news-2024-112

 
 
SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

 


Komentari

  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 2 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E,dobri ste mi vi,baš lepo!lp sax 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Baš lepo,priuštim!!!!!lp sax 3 dana ranije
  • Miloš Bošković said More
    Ekipa Zvezdobrojci, Vladimir Vlaisavljević. 4 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E moj Marino.......i kod nas imamo... 4 dana ranije

Foto...