Kada su posmatrači otkrili vlakna (filamente) galaksije to je bilo veliko iznenađenje. Kako je jedan AM čitalac lepo napisao, iskustvo nam kaže da “gravitaciona sila ne pravi vlakna nego gomile!”
Početkom prošlog veka, što baš i nije bilo tako davno, veliki astronomi su se prepirali oko toga koliko je velik kosmos. Gledali su kroz teleskope i pokušavali da otkriju njegov kraj. Nije bilo kraja, ali su zaključili da je on tu negde na oko tridesetak hiljada svetlosnih godina i da ga potpuno ispunjava naš Mlečni put. Oni koji se sa njima nisu slagali bili su u manjini i bez dokaza.
Međunarodna grupa astronoma iz Merilenda, Havaja, Izraela i Francuske je došla do sada najdetaljnije mape putanja kojom su se do sada kretale galaksije u našem širem okruženju, ukupno gotovo hiljadu i četiri stotine galaksija u prečniku od sto miliona svetlosnih godina od Mlečnog puta.
Otkriće galaktičkog superjata Sarasvati od strane indijskih astronoma kosi se sa teorijom po kojoj imamo predstavu o načinu na koji je formirana celokupna nama poznata vasiona.
Ovu fotogrfiju načinio je Svemirski teleskop Habl. Ona zauzima tek 10 ili 15 centimetara vašeg ekrana (zavisno od rezolucije) ali na njoj se nalazi nezamislivo ogroman prostor u kome lebdi jato masivnih galaksija WHL J24.3324-8.477
Svaka galaksija u Svemiru predstavlja masivan, gravitaciono vezan sistem sačinjen od aktivnih i ugašenih zvezda, međuzvezdanog gasa, prašine i tamne materije. Naziv ovih zvezdanih sistema potiče od grčke reči galaxias (mlečni) po kojoj je i naša matična galaksija dobila ime Mlečni put.
Neke od brojeva, i malih i velikih, koji egzistiraju u modernoj fizici, vrlo je teško shvatiti. Sledi tabela – od infinitezimalno malih do neshvatljivo velikih – nekih brojeva koji su relevantni za temu
Na stranu naučni značaj pekulijarnih galaksija one su, u velikom broju slučajeva, pre svega neverovatno lepe. I u celini i u detaljima. Vidimo ih rasute po nebu u krajnje maštovitim oblicima kako se presijavaju u grimiznim, ružičastim i plavim bojama milijardi tek upaljenih zvezda. Izuvijani i upleteni mlazevi gasa i prašine šikljaju iz nekih od njih duboko u međugalaktički prostor, a gusti rojevi plavih gigantskih zvezda obasjavaju džinovske oblake prašine i gasa dajući celoj galaksiji predivan, eterični i nestvaran izgled.
Ni jedan umetnik nije dorastao kreaciji univerzuma.
Nedavno smo objavili fotografiju koju vidite levo. Na njoj se nalazi galaksija toliko neobičnog oblika da se jedan čitalac zapitao šta zvezde ove galaksije drži na okupu. Evo celog pitanja:
Poreklo mlaza materije negde u okolini centralne crne rupe aktivne galaksije.
Nama bliska gigantska radio galaksija M87 sadrži supermasivnu crnu rupu i koja je čuvena po svom sjajnom mlazu materije dominantnog spektra u širokom opsegu frekvencija. Sobzirom na relativnu bliskost, veliku sjajnost mlaza i veliku masu centralne crne rupe, M87 predstavlja najbolju prirodnu laboratoriju u kojoj se posmatranjima vrši proučavanje mlazova materije, odnosno ispituju se mogućnosti nastanka i dinamika kao i razlozi koji dovode do usmerenosti jednog relativističkog mlaza.
