Ko god da pravi popis najelegantnijih i najlepših objekata dubokog neba ovu galaskiju će staviti negde pri vrhu takve liste. U malom, amaterskom teleskopu ona se ne vidi drukčije nego kao sitna pega, ali na astrofotografijama ona postaje raskošna.
Puno ime ove galaksije je Velika galaksija u Andromedi (a Andromeda je sazvežđe). To je nama najbliža velika galaksija (postoje bliže, ali mele, patuljaste galaksije, kakve su Veliki i Mali Magelanov oblak).
Osnovne činjenice o našoj galaksiji.
Slika predstavlja veliki mozaik nastao iz podataka dobijenih teleskopskim posmatranjima središta jata galaksija Abel 426 u Perseju i pohranjenih u bazu SDSS, Sloan Digital Sky Survey.
Istisnuti mehuri relativističke plazme iz jezgra jata galaksija su verovatno ključni u rešavanju problema prenosa energije sa supermasivne crne rupe u međuprostor jata galaksija ICM, itracluster medium. Dok je količina energije koja prelazi u ICM mehurom ograničena zakonima konzervacije energije, dotle je sam mehanizam koji povezuje mehure i ICM još uvek predmet rasprava među naučnicima. Grupa istraživača sa Maks Plank Instituta za astrofiziku (MPA) i Oksfordski Univerzitet tvrde kako su unutrašnji talasi verovatno sposobni da izdvoje energiju iz mehura u međuprostor.
Nedavno objavljen članak u Astronomy and Astrophysics govori o prvom detaljnom posmatranju zvezda u prostoru spoljašnjeg haloa Mlečnog puta. Hemijska kompozicija ovih zvezda potkrepljuje teoriju da je Mlečni put apsorbovao druge galaksije.
Zapravo priča o predstojećem sudaru Mlačnog puta sa M31 je vrlo stara, ali ona se stalno dopunjava novim podacima. Evo rezimea.
Procene udaljenosti, mase i broja zvezda galaksije M31, poznate i pod imenom Velika galaksija u Andromedi, stalno se obnavljaju i ispravljaju. Kako piše magazin Astronamy nedavno australijski tim naučnika osporio jednu činjenicu o M31 koja je decenijama važila za tačnu, a tiče se njene mase.
Jaka eksplozija na Suncu pogodila je Mars 11. septembra 2017. i izazvala globalnu auroru, više od 25 puta svetliju od bilo koje ranije viđene od strane orbitera MAVEN-a, koji od 2014. godine proučava interakciju Marsove atmosfere sa solarnim vetrom.
Kombinacijom optičkih moći Svemirskih teleskopa Habla i Spicera i “gravitacionih naočara” snimljena je mala, udaljena galaksija SPT0615-JD.
