Juče je bio vrlo zanimljiv razgovor, zapravo pravo predavanje Srđana Penjivraga na temu SpaceX, savremene astronautike, o tome kakve su mogućnosti za dalji razvoj astronautike, kakve mogućnosti pružaju nove rakete nosači, kakvi su planovi za odlazak na Mesec i dalje na Mars i kada, ali i zašto je Americi toliko važan ovaj let.
U sredu, 27. maja raketa nosač Falcon 9, američke kompanije SpaceX, poneće u svemir kapsulu Dragon sa ljudskom posadom. Lansiranje je zakazano za 22:33 po našem vremenu. Ovo lansiranje možete pratiti i peko AM, već od 22 sata.
Postoji mogućnost odlaganja lansiranja ukoliko se vremenski uslovi pogoršaju. Sledeći termin za lansiranje je 30. maj, ali videćemo kako će se dalje razvijati situacija.
Vremenska prognoza ne ide u prilog današnjem lansiranju. Kažu meteorolozi da za sad potoji 60% šanse da vreme bude dobro za lansiranje, ali vreme se menja. Trenutno ta promena ide ka boljim uslovima, ali problem je što vreme treba da bude dobro duž celog koridora leta..
U sredu, 27. maja raketa nosač Falcon 9, američke kompanije SpaceX, poneće u svemir kapsulu Dragon sa ljudskom posadom. Lansiranje je zakazano za 22:33 po našem vremenu. Ovo lansiranje možete pratiti i peko AM, već od 22 sata.
Japanci polako puštaju zanimljive slike svoje poslednje međuplanetne misije koji je završila sonda 'Hayabusa 2'. Ona je sada već 6 meseci na putu ka Zemlji, gde će stići do kraja godine gonjena nežnim ali upornim jonskim motorima.
Već 16 godina NASA ima u Marsovoj orbiti jedan satelit. Težak je preko 2 tone i nosi 139 kg naučne opreme. U njegovom imenu se nalazi reč 'izviđanje', što otkriva njegovu namenu: proučavanje geologije i klimatskih svojstava Marsa, sa deklarisanim ciljem da pronađe buduće mesto za sletanje. Kada je orbiter lansiran 2005, očekivano je da će raditi do 2008, ali se danas očekuje da će ga NASA i 'Lockheed' održavati u životu do kraja ove decenije. Šta je do sada MRO otkrio, mogla bi da se napiše knjiga, ali možda mi je najinteresantnije što je snimio desetine sondi i njihovih ostataka na površini Crvene planete.
Kineski kosmički program se ne ističe baš po svojoj transparentnosti, ali je uočljivo da kad kineske vlasti javno objave svoje planove, obično im niko ne pridaje previše pažnje. A to se dogodilo nakon prvog leta kineskog broda nove generacije, koji je lansiran 5. maja 2020. raketom 'Dugi Marš' CZ-5B i proveo 67 sati na Zemljinoj orbiti. Iako su se reference na primenu ovog broda za letove na Mesec pojavljivale i ranije, u nekoliko intervjua za kinesku televiziju, glavni konstruktor broda nove generacije, Zhang Bainan (张柏楠), potvrdio je da mu je glavni cilj bio novi brod koji će poneti astronaute na naš satelit.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
