Kina je preduzela ogroman korak u svom programu istraživanja Meseca lansiranjem sonde 'Chang'e 5' s ciljem prikupljanja uzoraka s Meseca i njihovog donošenja na Zemlju. 23. novembra 2020. u 18:30 po našem, raketa 'Dugi Marš' CZ-5 Y5 poletela je s rampe LP-101 u kosmičkom centru Wenchang na ostrvu Hainan sa sondom 'Chang'e 5'na vrhu. Raketa je smestila sondu na trajektoriju ka Mesecu nakon dva paljenja II stepena (početna parkirna orbita je bila 263×276 km i nagiba 22,3°, dok je krajnja orbita razdvajanja sonde iznosila 201× 392 km i 21,3°). 'Chang'e 5' je prva misija koja će sakupiti uzorke s Meseca u 44 godine. Poslednja je bila sovjetska sonda 'Луна 24', koja je u avgustu 1976. donela 170 grama Mesečevog regolita. Ovo je šesto lansiranje rakete CZ-5 i peta varijanta CZ-5 - prethodno poznata kao CZ-5A, s tri stepena. Ako sve bude teklo prema planu, 'Chang'e 5' će ući u lunarnu orbitu 28. novembra i sletiće u zonu Mons Rümker, u OceanusProcellarumu, 29. novembra. Povratak kapsule s uzorcima očekuje se 15. ili 16. decembra.
Na ćelijskom nivou putovanje u svemir je loše za telo
Loše vesti za astronaute. Nova studija Sveobuhvatnog centra za borbu protiv raka Georgetown Lombardi (Georgetown Lombardi Comprehensive Cancer Center) sugeriše da svemirska putovanja mogu poremetiti rad mitohondrija u ćelijama zbog promene gravitacije i dejstva zračenja. Kada je ideja svemirskog putovanja prvi put prihvaćena ozbiljno, rešavanje problema života u svemiru izgledalo je prilično jednostavno. Osim nedostatka gravitacije, sve je naizgled kao u podmornici ili avionu na velikoj nadmorskoj visini. Trebalo je samo osigurati da bude dovoljno vazduha, da bude prava temperaturu i vlažnost.
Loše vesti. Prvi španski satelit za promatranje Zemlje, SEOSAT-Ingenio, uništen je juče usled kvara rakete 'Vega'. Zajedno s njim izgubljen je i francuski satelit TARANIS.
Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale da možemo da ih hvatamo, uprkos ogromnoj daljini? I kako imaju dovoljno snage za to 43 godine od lansiranja?
Posle kontakata sa nekim strancima koji su očigledno pročitali nešto što sam pisao o ovim Nasinim sondama, hoću da upotpunim taj folder novim pisanjem. Tema je bunar bez dna, jer pišući o 'Voyagerima' može da se nauči mnogo o kosmičkom istraživanju...
Datum kreiranja: ponedeljak, 16 novembar 2020 00:02
Autor Draško Dragović
Pre tri godine govorili smo o japanskoj sondi 'DESTINY+' (Destiny Plus), projektu kosmičke sonde na jonski pogon projektovane za istraživanje asteroida Phaethon. Napokon, projekat se nastavlja s važnom novošću; uveden je radikalni redizajn imena, koje se sada piše 'DESTINY+', sa znakom '+' kao eksponentom, umesto samo 'DESTINY+'. Šalu na stranu, jer u stvarnosti ovo nije novo ime, već glasi 'DESTINY PLUS' ...
2. novembra 2000, pre samo dvadeset godina, 'СоюзTM-31'se zakačio za stražnju port modula 'Звезда' Međunarodne kosmičke stanice (ISS). Trojica putnika na brodu, Juri Gidzenko, Sergej Krikaljov i William Shepherd, prešli su na stanicu i u tom je trenutku službeno započela Ekspedicija 1.
Sonda OSIRIS-REx je konačno stupila u kontakt ('touchdown') s površinom asteroida Bennu namerno na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra u 19:50 po našem. Nadajmo se da robot već ima uzorke asteroida, iako će trebati nedelju dana da se to potvrdi. To je nesumnjivo bio drugi najkritičniji trenutak misije, odmah iza reentryja kapsule s uzorcima zakazanog za 2023. (očito, ako to ne prođe kako treba, neće biti važno da li je sonda uspešno ili ne prikupila uzorke). Kao što već znamo iz iskustva misija 'Hayabusa 1', 'Hayabusa 2' i 'Rosetta', približavanje površini tako malog objekta kao što je asteroid ili kometa je, za razliku od onoga što bi neko na prvi pogled mogao da pomisli, nešto vrlo složeno. Bennu je mali NEO asteroid od samo 525 metara, ali njegova gravitacija, iako vrlo slaba, nije potpuno zanemarljiva. Bez stajnog trapa, svaka sonda reskira sudar s površinom i prevrtanje, kao što je bio slučaj sa japanskom sondom 'Hayabusa 1' kada je pokušala da prikupi uzorke s asteroida Itokawa. Zbog toga manevri uzimanja uzoraka sa asteroida često više podsećaju na pristajanje nego sletanje.
Datum kreiranja: ponedeljak, 02 novembar 2020 00:25
Autor Draško Dragović
2027. NASA će lansirati sondu 'Dragonfly' koja će proučavati Titan. 'Dragonfly' je dron koji će leteti nebom jedinog meseca u Sunčevom sistemu koji ima gustu atmosferu. Ova karakteristika najvećeg Saturnovog satelita objašnjava zašto su predloženi avioni, baloni ili jedrilice za njegovo proučavanje, kao i brodovi i podmornice za kretanje kroz metanska jezera i mora. Ali šta ako želimo da pošaljemo rover? Vozilo na točkovima je, u poređenju s njima, malo egzotično, ali zauzvrat imamo puno iskustva u njihovoj izradi, posebno za kretanje po Marsu. Upravo je projektovanje rovera za Titan bio zadatak koji je NASA-in tim postavio pre petnaest godina, sa 'izgovorom' traženja aplikacija za napredni radioizotopski generator (RTG).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
