Na neki način, nisu li astronauti u 'Apollo' misijama kružili u isto vreme i oko Zemlje i oko Meseca, budući da Mesec kruži oko Zemlje?
Opširnije: Oko čega su kružili 'Apollo' astronauti?
Write comment (0 Comments) 
Sem retkih desničara, lično ne znam nikog ko otvoreno iznosi stav koji, simplifikovan u jednoj rečenici, iznosi tvrdnju da nije bilo vojske ne bi bilo ni kosmičkog istraživanja kakvo mi danas podrazumevamo. Floskule tipa 'žeđ za saznanjem', 'širimo granice', 'naša budućnost je tamo' i slične limunade su čist paravan. Prvi satelit, prvi čovek u orbiti, sve jače rakete, orbitne stanice, šatlovi, put na Mesec, kosmičke opservatorije, spektrometri, neflometri, mreže antena, ultraprecizne kamere, specijalni materijali, elektronika, procesori, računari, AI i da ne nabrajam dalje... sve je poteklo iz jedne glave sa hiljadu tela, koja razmišlja samo o jednoj stvari, slepa i gluva za sve ostalo. Bez razlike i bez izuzetka. Danas ću reći nešto o prvim koracima radio-astronomije... Nepotrebno je reći ko stoji iza svega.
Write comment (0 Comments)
Ne.
Kad bi te neko nekako preneo u neku pustu tačku između galaksija, ti bi 'video' svetlost iz nekoliko izvora. Stavio sam 'video' pod navodnike jer većina svetla ne bi bila u vidljivom spektru. Možda bi bilo bolje reći da bi ustvari mogao da 'detektuješ fotone' iz nekoliko izvora:
Opširnije: Da li je međugalaktički kosmos crn?
Write comment (0 Comments) 
Sedite u vozu, a on juri kroz polja i livade. Strelovitom brzinom hrlite napred vi, vaše stvari, svi vagoni, ceo voz. Zapravo ne baš ceo voz.
Write comment (11 Comments) 
Nisi siguran u razlike između GPS-a, ГЛОНАСС-a, Galilea i ostalih? Onda si na pravom mestu! I mene to interesuje, pa ću zato pokušati detaljno da objasnim pet najvećih globalnih navigacionih satelitskih sistema (GNSS) ponaosob i kažem ponešto o svim ključnim razlikama između vodećih navigaciona sistema.
Opširnije: Koje su razlike između 5 GNSS konstelacija?
Write comment (1 Comment) 
Astronomi su donedavno procenjivali da se Veliki prasak dogodio između 12 i 14 milijardi godina. Smatra se da je Sunčev sistem star 4,5 milijardi godina i da ljudi postoje samo par miliona godina. Astronomi procenjuju starost svemira na dva načina:
Opširnije: Kako znamo koliko je star svemir?
Write comment (0 Comments) 
U svetu postoji oko 450 nuklearnih reaktora koji obezbeđuju oko 10% svetske proizvodnje električne energije, odnosno oko 4% ukupne svetske proizvodnje energije.
Opširnije: Proizvodnja nuklearne energije po državama
Write comment (0 Comments) 
Kada se i poslednja zvezda ugasi svemir će postati prazno mesto bez svetlosti, aktivnosti i života. Crne rupe će progutati sve, ali će i one na kraju ispariti, prostor će se toliko proširiti da se zaostale čestice neće susretati i neće biti nikakve interakcije ni aktivnosti. Da li je baš tako? Odgovore daje tekst u časopisu The Conversation čije najvažnije delove prenosimo.
Opširnije: Beskonačno ciklična vasiona
Write comment (2 Comments) 
Prognozira se da će 25.solarni ciklus dostići vrhunac u julu 2025. godine kao relativno slab ciklus, sličan 24. solarnom ciklusu. Međutim broj sunčevih pega u proteklih 15 meseci nadmašuje prognozu. Mesečna vrednost na kraju decembra 2021. bila je više nego dvostruko veća od prognoze, i najveća u više od poslednjih 5 godina.
Opširnije: Mladi 25. solarni ciklus se zahuktava.
Write comment (0 Comments) 
Ovo je tekst o jednom paradoksu koji možda ukazuje na ograničenje našeg uma. Trubu je osmislio italijanski fizičar i matematičar Toričeli (1608-1647), najpoznatiji po otkriću uređaja za merenje atmosferskog pritiska, barometra.
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
