Već decenijama smatramo da se vasiona širi jednakom stopom u svim pravcima. Nova studija zasnovana na podacima dobijenih posmatranjima uz pomoć X-zračnih svemirskih teleskopa XMM-Njutn, Čandra i ROSAT pobuđuju sumnju u osnovne kosmološke pretpostavke.
Opširnije: Kosmologija uniformnog širenja vasione na ispitu
Write comment (1 Comment) 
Najveće misterije moderne astronomije su tamna materija i tamna energija. Znanje o njima može stati u jednu rečenicu. Naučnici znaju da postoje i znaju koliko ih ima u svemiru. I to je sve. Šta je tamna materija, šta je tamna energija – ne zna se. Postoje pretpostavke, ali bez pouzdanih dokaza. Da misterija bude veća zna se da obe dominiraju univerzumom, svaka na svoj način i da oblikuje njegovu sudbinu. Ali šta su – to niko ne zna. Uostalom i naučnici ih i zovu „tamnim“ baš zato što ih ne znaju, što ih obavija tama neznanja. Inače taj pridev ne govori o njihovim fizičkim svojstvima.
Opširnije: Tamna energija i tamna materija - najveće misterije astronomije
Write comment (0 Comments) 
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Opširnije: Teorija masene gravitacije i tamna energija
Write comment (1 Comment) 
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Opširnije: Gravitacioni talasi i tamna materija
Write comment (0 Comments) 
Astrofizičari su došli korak bliže razumevanju porekla slabog sjaja gama zraka na nebu. Analize ukazuju da je ovo svetlo sjajnije u regionima koji sadrže više materije i prigušenije tamo gde materije ima manje. Sada je prvi put otkrivena ova korelacija koja može da se koristi za razumevanje uzroka pozadinskih gama zraka.
Opširnije: Da li tamna materija doprinosi kosmičkom gama sjaju
Write comment (0 Comments) 
Kada kometa proleti pored nekog masivnog tela kao što su Jupiter ili Sunce, može da se desi da se zbog snažnih plimskih talasa raspadne na delove.
Opširnije: Zašto se komete raspadaju? (Rošova granica)
Write comment (0 Comments) 
Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954.
Opširnije: Krater nastao eksplozijom termonuklearne bombe
Write comment (3 Comments) 
Većina ljudi danas smatra Isaka Njutna (1642-1727) naučnikom novog doba i jednim od utemeljivača moderne nauke; međutim, svojim delom i pre svega mišljenjem, on u daleko većoj meri pripada starom dobu i moglo bi se reći da upravo s njim završava se epoha duga skoro dve hiljade godine, od antike, preko srednjeg veka do renesanse.
Opširnije: Isak Njutn i muzika sfera
Write comment (1 Comment) 
Znamo šta se dešavalo u 40 milijarditom delu sekunde nakon Velikog praska, šta se dešava u jezgrima zvezda, kako nastaju crne rupe, kako se energija pretvara u materiju, kako nastaje masa i kako se masa pretvara u energiju, koji su najsitniji delovi materije, definisali smo sile. Ali, nemamo ništa, ni matematiku kojom možemo da predstavimo šta je unutar ili iza singularnosti.
Opširnije: Na horizontu događaja
Write comment (0 Comments) 
Nauka je fantastična: otkriva i ono što smo još do pre nekoliko godina smatrali da je nemoguće otkriti, ili ono što nismo ni slutili da postoji, ili ako i postoji, postoji samo u veoma bujnoj mašti, a često je skriveno daleko i duboko u tami svemira u haotičnim strujanjima divljih vetrova gigantskih oblaka gasa i prašine.
Opširnije: Detektovan prvi molekul u svemiru
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
