LHC ponovo startovao

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: subota, 21 novembar 2009 00:42

Autor Milan Milošević

NAJNOVIJA VEST

Sudeći po informacijama koje upravo stižu iz CERN-a večeras je akcelerator LHC uspešno pokrenut. Posle nešto više od godinu dana pauze protoni su ponovo pojurili celim prstenom, u oba smera.

Pre nekih desetak minuta, oko 12:15h protonski snopovi su postavljeni u stabilne orbite. Prvi događaji zabeleženi su i na detektoru ATLAS.

Preko Twitter naloga CERN-a upravo je stigla i potvrda da je LHC uspešno startovao, sve funkcioniše prema planu.

Arhimed, poluga i Zemlja

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 04 novembar 2009 01:00

Autor B92

25. oktobar 2009.

Piše: Milan Milošević

Opširnije: Arhimed, poluga i Zemlja

Cena LHC-a i ulaganje u nauku

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: nedelja, 01 novembar 2009 00:42

Autor Milan Milošević

Često se govori o tome kako je akcelerator LHC preskop, kako je bačeno previše para, kako to ničemu ne služi, kako ima mnogo boljih načina za trošenje novca itd. Mnogi od onih koji najviše kritikuju ulaganje novca u istraživanje sedi uz TV gledajući neke "zanimljive" utakmice ili sluša izveštaje o različitim ratnim sukobima širom sveta.

Napraviću kratko poređenje ulaganja u CERN, tačnije LHC, kao jedan od najskupljin naučnih projekata koji se trenutno realizuje, i ulaganja u neke druge stvari (i pojedince).

U periodu pripreme i izgradnje LHC-a uloženo je (tj. tokom proteklih desetak godina) uloženo je između 5 i 10 milijardi evra. Nisam uspeo da nađem tačne sumirane podatke za sve države ali samo institut CERN je potrošio 4.6 milijardi CHF na samu mašinu, 1 milijardu CHF na detektore (to je samo deo ulaganja, bez ostalih izvora), i po 0.16-0.17 milijardi CHF na IT infrastrukturu i nadogradnju akceleratorskog sistema koji prethodi LHC-u. Navedeni troškovi uključuju opremu i ljude.

Opširnije: Cena LHC-a i ulaganje u nauku

Gospodari svetlosti

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: subota, 31 oktobar 2009 22:27

Autor B92

19. oktobar 2009.
Nobelova nagrada za fiziku 2009.

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade iz Fizike su tri naučnika koji su odigrali veoma važnu ulogu u razvoju informacionih tehnologija. Čarls Kuen Kao (Charles Kuen Kao) je dobio polovinu Nobelove nagrade za otkrića koja su postavila temelje tehnologije optičkih vlakana, koja se danas kao najefikasnija koristi za skoro sve tipove komunikacije u svetu. Drugu polovinu Nobelove nagrade podelili su Viljard Sterling Bojl (Willard Sterling Boyle) iDžordž Elvud Smit (George Elwood Smith) za otkriće digitalnog optičkog senzora - CCD (Charge-Coupled Device), koji danas čini osnovni deo skoro svakog digitalnog fotoaparata ili digitalne kamere.

Opširnije: Gospodari svetlosti

It's ALIVE - LHC polse godinu dana

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: subota, 31 oktobar 2009 18:24

Autor Milan Milošević

Posle više od godinu dana pauze protoni su ponovo projurili delovima akceleratora LHC. Tokom vikenda, 23-25. oktobra 2009. godine izvršeno je uspešno testiranje delova akceleratorskog pristena i sistema za "izbacivanje" protona u slučaju kvara.

U petak popodne u prsten je prvo ubačen snop jona, koji je nakon prolaska kroz detektor ALICE izbačen. Zatim su istim delom prstena projurili i protoni. Sledećeg dana protoni su "prošetali" i drugim segmentom prstena, prošli kroz detektor LHCb i napustili su akcelerator.

Opširnije: It's ALIVE - LHC polse godinu dana

Šta je to kvantna elektrodinamika?

Detalji

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: sreda, 28 oktobar 2009 20:16

Autor B92

Kvantna mehanika i teorija relativnosti početkom dvadesetg veka donele su revoluciju u opisivanju prirode. Ipak ove dve teorije nisu bile usaglašene. Veliki trud da se ovo prevaziđe urodio je divnim plodom. Tokom tridesetih i četrdesetih godina napravljena je jedna od najlepših i najboljih fizičkih teorija - kvantna elektrodinamika. Tamo gde se kvantna i relativistička mehanika sreću rađa se jedna sasvim nova i drugačija fizika u kojoj se čestice u neprestanoj igri stvaraju i uništavaju i kreću napred i nazad kroz vreme pa čak i brže od svetlosti po svim mogućim putanjama, da bi na kraju, u zbiru, savršeno reprodukovale ono što od njih u klasičnom svetu očekujemo da vidimo.

Piše: Marko Simonović

Opširnije: Šta je to kvantna elektrodinamika?