Galilej
Nije pouzdano utvrđeno kada je konstruisan prvi teleskop, ali se, bar u popularnoj literaturi, "naprava pomoću koje udaljeni predmeti mogu da se vide uvećani", najčešće vezuje za holandskog optičara Hansa Lipersheja. Tu napravu na samom početku 17. veka on je reklamirao kao vrlo koristan instrument za vojna osmatranja neprijateljskih položaja. Ima i drugih, posrednih, podataka koji otkriće teleskopa pomeraju na sam kraj 16. veka i pripisuju ga drugom pronalazaču. Srećom, ta rana i mutna istorija teleskopa ovog puta nam nije važna pa je preskačemo i idemo u 1608-smu godinu kada je opis novotarije stigao do italijanskog fizičara i astronoma Galilo Galileja. Opis je bio štur, neprecizan i nepouzdan, ali Galilej je bio genije. Već sledeće, 1609-te, godine Galilej je napravio svoju, unapređenu, verziju teleskopa. Taj je imao uvećanje od oko tri puta, ali nekoliko kasnijih Galilejevih teleskopa su uvećavala oko 30 puta.

Možemo samo da zamislimo sa kakvim je uzbuđenjem Galilej kroz svoj teleskop prvi put pogledao noćno nebo. Možda mu je zastao dah od prizora, možda mu se ruka zatresla, to ne znamo, ali tačno četiri stotina godina kasnije, taj prvi pogled je bio povod da Ujedinjene nacije 2009-tu godinu proglase za Međunarodnu godinu astronomije. I astronomija i Galilej su takvu čast zaslužili.

Astronomija je vrlo stara nauka i vuče korena iz praistorijskih vremena. Prve pisane podatke o naporima da se razjasne neke nebeske tajne nalazimo još u drevnoj Kini, zatim u Mesopotamiji i Egiptu. Stari Grci, a posle njih Arapi, su dostigli za svoje doba zavidan nivo znanja iz astronomije. Ipak čitava nauka, pa time i astronomija, sve do 17-og veka se gušila u moru predrasuda, praznoverica, mitova i, u srednjem veku, crkvenih dogmi.

A taj 17-ti vek je bio čudesan. U njemu su počele redom da se ruše mnoge dogme i mnoga učenja su dolazila pod veliku sumnju. U tom veku počelo je veliko preispitivanje svih sistema vrednosti i preispitivanje čitavog državnog i crkvenog ustrojstva. Čovek je u tom veku, nakon slavnih helenskih vremena, počeo ponovo da razmišlja - mnogo slobodnije i bez velikog straha od strašnog suda i crkvenih kazni. Bilo je naravno i u tom veku još spaljivanja veštica, anatema i progona, ali okovi uma su popuštali pred nagomilanim znanjima koja su sticana tokom nekoliko prethodnih stoleća. Konačno, taj vek je iznedrio veličanstvenu umetnost - Barok, modernu nauku i novu filozofiju. U velikoj meri taj novi duh vremena pokrenuo je Galieo Galilej.

Galilej pred sudom Inkvizicije (Cristiano Banti, 1857.)

Danas nam to što je Galilej video kroz svoj teleskop na prvi pogled ne deluje naročito impresivno, jer takve stvari učimo u osnovnoj školi i odrasli smo s njima, ali u ono vreme slike koje je Galilej video za mnoge su bile toliko šokantne da su odbijali da poveruju u njih. Generacije ljudi 16-og i ranijih vekova su odrasla u uverenju da je Bog u svojoj savršenosti sva nebeska tela, a sa njima i Mesec, stvorio kao savršene sfere i da je u centar nebeskog svoda stavio Zemlju oko koje se sva druga tela kreću. Iza tog učenja je stajala sva tadašnja nauka i sav autoritet crkve i bio je potreban veliki intelektualni napor da se vidi drugačije. Bila je potrebna i velika mera hrabrosti da Galileo Galilej objavi svetu da je Mesec izbrazdan planinama i ispresecan dolinama, baš kao i sama Zemlja. A to je bio tek početak. Slavni naučnik je otkrio da Venera prolazi kroz mene i to na način koji daje snažnu podršku Kopernikovom haliocentričnom sistemu, zatim (1610) da oko Jupitera kruže četiri satelita (Io, Ganimed, Evropa i Kalisto, danas poznati kao Galilejevi sateliti), da je eterični oblak koji se pruža preko nebeskog svoda, a koji od davnina zovemo Mlečni put, satkan od miliona zvezda, da Satrun ima neobičan izgled (zbog male rezolucije svog teleskopa Galilej nije bio u stanju da vidi prstenove oko ove planete) itd. Kao što je poznato, zbog tvrdoglave upornosti da više veruje naučnim dokazima nego zvaničnom učenju Galilej je dva puta izlazio pred sud Inkvizicije i konačno bio osuđen na kućni pritvor u kome je, nakon osam godina, i završio svoj život.

Treba međutim reći da nisu ta otkrića ono najvažnije što nam je Galilej podario. Mnogo važniji bio je sam njegov metod rada koji je on zasnivao na precizno kontrolisanom eksperimentu, sistematskom prikupljanju i nepristrasnoj obradi podatka iz čega je izvodio naučne zaključke. Zbog toga se danas u literaturi Galilej naziva "ocem moderne astronomije", "ocem moderne fizike" i konačno, "ocem moderne nauke". Galilej je utvrdio put kojim je nauka pojurila u svoj slavni pohod koji i danas traje i kome se kraj ne vidi.

Nemoguće je navesti sve važno što se u protekla četiri veka dogodilo u astronomiji. Za to bi bila potrebna obimna enciklopedija i ovde možemo pomenuti samo neka upadljivija dostignuća koja koliko-toliko mogu da dočaraju ubrzan hod kojim astronomija ide. Johan Kepler, Galilejev savremenik, je otkrio zakone kretanja planeta. Ti zakoni su teorijski objašnjeni vek kasnije Njutnovim zakonom gravitacije. Od tada su astronomi u stanju da izračunaju tačan položaj nebeskih tela od daleke prošlosti do daleke budućnosti. Viljem Heršel je sačinio ogroman katalog maglina i jata, a 1781. i planetu Uran. Besel meri rastojanja do zvezda a slede i izučavanja složenih kretanja tri tela što usavršavanju Lagranž i Laplas. Teleskopi se grade sve bolji i daleki objekti i pojave postaju sve dostupniji za izučavanje. A razvijaju se i nove tehnologije. Spektroskop i fotografski aparat otvaraju ogroman prostor za dalja, dublja i preciznija proučavanja. Fraunhofer otkriva blizu 600 linija u spektru Sunca (1814-1815), što 1859, Kirhof pripisuje različitim hemijskim elementima. Pokazuje se i da su zvezde po svemu slične našem Suncu i da se od njega razlikuju po širokom rasponu temperatura, po masi i veličini.

Početkom dvadesetog veka saznajemo da je Mlečni put samo jedna od mnoštva galaksija i da se sve one međusobno udaljavaju što je dovelo do teorije o zajedničkom poreklu svega postojećeg iz jedne tačke u dalekoj prošlosti. U novo doba je izračunato da je to bilo pre 13,7 milijardi godina. Otkrivaju se i mnogi egzotični objekti kao što su kvazari, pulsari, blazari i radio galaksije. Na osnovu toga rađaju se fizičke teorije koje opisuju neke od tih objekata i dovode do otkrića crnih rupa i neutronskih zvezda. Konačno, nastaju i teorije o Velikom prasku, o ubrzanom širenju kosmosa, o tamnoj materiji i tamnoj energiji. Sve je manje tajni koje svemir ima pred nama, ali sa svakim novim saznanjem otvaraju se nova, još brojnija pitanja na koja hiljade astronoma grozničavo traže odgovore.

A sa ukupnim razvojem nauke stvaraju se i nove mogućnosti za nova istraživanja. Nove tehnologije otvaraju nove oblasti astronomije. Više nam nije dovoljno ono što vidimo i astronomi istražuju i nevidljivo. Stvaraju se teleskopi koji vide duž celog opsega elektromagnetnih talasa. Tako nastaju radio astronomija, pa astronomija gama i astronomija x zraka, zarim ultraljubičasta i infracrvena astronomija. Brojne opservatorije širom planete prate kretanje hiljade asteroida, kretanje mnogih kometa i otkrivaju planete izvan Sunčevog sistema.

Ali ni tu nije kraj. Sa razvojem astronautike naučnici su u stanju da neka tela istraže izbliza i sa lica mesta. Neka tela svemirske letelice osmatraju u prolazu, neka iz orbite, a na neka se spuštaju. Spuštaju se i roveri i čitave laboratorije, a na Mesec je kročio i čovek. Svemirski teleskopi beleže damare celog univerzuma i zaviruju u njegova najdublja i najstarija područja.

Teorijska astronomija stvara sve preciznije modele, analitičke, numeričke, modele koji govore o središtima zvezda, o kretanju galaksija, o formiranju nebeskih tela. Modele koji objašnjavaju neviđene fenomene i efekte koje imaju po tela koja možda nikad nismo i možda nikada i nećemo videti, ali znamo da postoje. Nauka nam pruža uvid u beskonačno veliko, ali i beskonačno malo. Ona zaviruje u srce atoma i otkriva zakone koji u njima vladaju. Otkriva i da nam je za najveće objekte u svemiru potrebno poznavanje najmanjih.

Na kraju, možda je naprikladnije da ponovimo ono što je u 16. veku, osećajući dolazak duha novog vremena povikao Urlih fon Huten (Urlich voh Hutten, 1488-1523): „Nauke cvetaju, priroda se budi, milina je živeti!"

Srećna vam Međunarodna godina astronomije!


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži