Ono sto se nikako ne treba izostaviti pri pominjanju brace Horten je centralna stvar svog njihovog rada - zvonasta distribucija uzgona. Njihova krila su mnogo vise proizasla iz matematickih teorija nego ugledanja na druge stvari. Do tada se uvek tezilo iskljucivo priblizno elipticnoj distribuciji uzgona. Prandl je prvi izracunao da ovakva raspodela daje najmanji indukovani otpor u slucaju da je razmah ogranicen. Prandl je takodje izracunao i zvonastu raspodelu uzgona koja daje najmanji indukovani otpor uz uslov da je ogranicen moment savijanja u korenu krila, a ne razmah. Prandl je na ovo gledao pre svega kao na teorijsko razmatranje. Reimer Horten je prvi koji je odbacio standardno ucenje i poceo da istrazuje zvonastu distribuciju uzgona. O prednostima koje ona nudi moze puno da se kaze. Hortenov rad je izuzetno znacajan za vazduhoplovstvo i jos uvek neistrazen dovoljno. Trenutno se radi prva ozbiljna studija vezana za neke karakteristike zvonaste distribucije. Nju rade studenti gospodina Al Bowers-a koji je zaista veliko ime u vazduhoplovstvu. Na njegov rad se puno puta gledalo kao na nesto ekscentricno i malo je onih koji su se dovoljno udubili da shvate svu genijalnost i mogucnosti koje su jos neistrazene. Razumevanje njihovog rada je kljcuno za razumevanje letecih krila, a s obzirom da se u mnogim slucajevima (UAV, UCAV...) tezi minimalizmu ova tema je jako bitna. Jos jedna stvar koju ne treba nikako izostaviti kad je Horten u pitanju je prvi povratak na integrisani koncept nakon leta brace Rajt. I dalje u vecini slucajeva koristimo modularan koncept - svaka povrsina ima odredjeni zadatak. Hortenova ideja je bila jedna povrsina kao resenje za sve probleme. Nakon Hortena prva pojava integrisanog koncepta je sa wingsuits letacima. Za kraj, razmislite, kad ste zadnji put videli pticu sa vertikalnim repom. Moze o ovome u nedogled da se govori...