15.12.2023.

Na predavanju na Letenci pomenuo sam astreoid na koji je sletela prvajapanska sonda „Hayabusa“ – imao je oznaku 1998 SF36. Prvi asteroid koji je istražila neka sonda imao je oznaku 1898 DG, a prvi otkriveni transneptunac, pored Plutona, dobio je prvo oznaku 2001 KX76, a tek kasnije ime Ixion. Pročitaj šta zapravo znače svi ovi brojevi i kako se čitaju.

ItokavaDDAsteroid Itokava

U najkraćem, radi se o tzv. privremenim astronomskim oznakama koje se daju svakom novootkrivenom objektu. Neretko se ove oznake zamenjuju sa trajnim imenom, čim se precizno izračuna putanja objekta. U slučaju asteroida, toliko ih se otkriva da mnogi nikada neće dobiti pravo ime već će zauvek ostati ubeleženi u katalozima pod provizornom oznakom.

Današnji sistem oznaka malih planeta[1] na snazi je još od 1925. godine i on je zapravo nadgradnja nekoliko prethodnih konvencija, koje su se sve pokazale kao zastarele uglavnom zbog sve većeg broja novootkrivenih objekata.

243 ida284
243 Ida

Prvi elemenat u privremenim oznakama malih planeta predstavlja godina otkrića, a prate je po dva slova i, ponekad, i brojevi.

Prvo slovo označava polovinu meseca u kome je objekat navedene godine otkriven – “A” označava da je otkriće bilo u prvoj polovini januara, “D” u drugoj polovini februara, “J” je prva polovina maja (“I” se nikad ne koristi!), i tako dalje do “Y” koji označava drugu polovinu decembra[2]. Prva polovina meseca se uvek računa od 1-og do 15-og u mesecu, bez obzira koliko dana ima druga “polovina”.

Drugo slovo i brojevi označavaju redosled otkrića u datoj polovini meseca. Naprimer, osma mala planeta otkrivena u drugoj polovini marta 1956. godineimala bi privremenu oznaku 1965 FH[3]. Obzirom da savremena astronomske tehnike omogućavaju pronalaženje mnogo više objekata za pola meseca nego što ima slova (rekli smo da ih ima 26 a da se “I” ne računa), brojevi pokazuju koliko puta je neko slovo napravilo “krugova”. Zato će 28. mala planeta otkrivena u drugoj polovini marta 1956. godine imati oznaku 1956 FC1. Iz tehničkih razloga, brojevi se ponekad “izravnavaju”, te se (nepravilno) pišu kao npr. 1956 FC1. Broj u eksponentu je prvi put napisan u slučaju asteroida 1926 GA1[4].

sablon

NEKI PRIMERI

Prva mala planeta otkrivena 1. januara 2015. godine imala bi oznaku 2015 AA. To imenovanje je nastavljeno do 2015 AZ, a onda produženo sa 2015 AA1. To se nastavilo sa 2015 AB1, pa sa 2015 AC1, itd. Postojala je mogućnost da neko telo dobije privremenu oznaku 2015 AA276. Na kraju prvog polumesečnog perioda, sledeće otkriveno telo će dobiti privremenu oznaku 2015 BA.

Veliki transneptunski objekat 90377 Sedna dobilo je privremenu oznaku 2003 VB12, što znači da je otkriven u prvoj polovini novembra 2003. godine, i bio je to 302. otkriveni objekat do tog vremena te godine (B→2 + 12×25 = 302). Pomenuti 28978 Ixion, originalno označen sa 2001 KV76, otkriven je u drugoj polovini maja 2001, i bio je 1.923. objekat otkriven do tog trenutka (X→23 + 76×25 = 1.923). “Hayabusin” asteroid Itokawa, nosio je sve do početka misije 2003. godine privremenu oznaku 1998 SF36, što znači da je otkriven u drugoj polovini septembra 1998, a da je bio 906. objekat otkriven te godine (F→6 + 36×25 = 906).

Nisam mogao da pronađem svežije podatke, ali kažu da je “najprometnijih” pola meseca bilo u drugoj polovini novembra 2005. godine. Tada je za rih 16 dana otkriveno i privremeno označeno čak 13.276 malih planeta, te da je poslednji imao oznaku 2005 UX530.

 


[1] Objekti u solarnom sistemu koji nisu ni planete ni komete (negde su ih ranije nazivali planetoidima). U tu grupu spadaju planete patuljci, asteroidi, trojanci, kentauri, objekti Kajperovog pojasa (KBO) i transneptunski objekti (TNO). Danas u katalogu ima preko 670.000 ovih objekata. Nakon 2006. Međunarodna zajednica IAU je klasifikovala male planete i komete u planete patuljke i mala tela solarnog sistema.

[2] Latinični alfabet ima 26 slova.

[3] Ko ne razume: prva i druga polovina januara imaju slova „A“ i „B“, februar „C“ i „D“, a mart „E“ i „F“. Slovo „H“ je osmo po redu u alfabetu.

[4] NEA asteroid prečnika 20 m koji je 15. aprila 2015. proleteo na 2,5 udaljenosti od Meseca.

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 22 sati ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 1 dan ranije
  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 3 dana ranije
  • kizza said More
    Obavezno pogledati i... 3 dana ranije

Foto...