Halejeva kometa je najpoznatija od svih kometa koje su upisane u astronomske kataloge. Nazvana je po engleskom astronomu Edmundu Haleju koji ju je posmatrao 1682. godine i, na osnovu zapisa o pojavama kometa od 1531. do 1607., shvatio da se ona periodično javlja na našem nebu. Iako ovu kometu nije otkrio sam Halej, ona je dobila njegovo ime upravo zbog ovog otkrića. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je ova kometa bila opažena još 240. godine pre naše ere i zatim kasnije sve do novog doba više puta – samo sve do Haleja nije se znalo da se radi o istoj kometi.

Halej je utvrdio i godinu povratka ove komete 1759., pa je astronomska, ali i šira javnost sa velikim nestrpljenjem očekivala najavljeni dolazak. Sam Halej taj dolazak nije doživeo jer je umro 1742.

Inače Halejeva kometa se pojavljuje u proseku svakih 76 godina (najmanje 74, a najviše 79)

OlrbitaHalejeveKomete

 

Halejeva kometa je najbliža Suncu je bila, odn. biće sledećih datuma .
·240. p. n. e.
·164. p. n. e.
·avgust 87. p. n. e.
·oktobar 12. p. n. e.
·januar 66.
·mart 141.
·maj 218.
·april 295.
·februar 374.
·jun 451.
·septembar 530.
·mart 607.
·oktobar 684.
·maj 760.
·februar 837.
·jul 912.
·septembar 989.
·mart 1066.
·april 1145.
·septembar 1222.
·oktobar 1301.
·novembar 1378.
·juni 1456.
·avgust 1531.
·27. oktobar 1607.
·15. septembar 1682.
·13. mart 1759.
·16. novembar 1835.
·20. april 1910.
·9. februar 1986.
·28. jul 2061.
·27. mart 2134.

 

Poslednji put je kometa bila u našoj blizini februara 1986. godine i nakon što je obišla Sunce jurila je sve dalje u daleki prostor Sunčevog sistema i to je tako bilo sve do pre neki dan, tj. do petka, 8. decembra, kada je stigla u afel, najudaljeniju tačku u orbiti nekog tela oko Sunca. Tada je komete od Sunca bila udaljena 5,26 milijardi kilometara (što je rastojanje koje svetlosni zrak prevali za 4 sata i 47 minuta). U toj tački bila je poslednji put aprila 1948. godine. 

Naravno, shodno drugom Kaplerovom zakonu kretanja nebeskih tela ona će sada da ubrzava svoje kretanje kako se približava Suncu te će se njena brzina sa nekih 0,909 kilometara u sekundi pri sledećem perihelu povećati više od 50 puta. 

Do perihela (Suncu najbliže tačke na orbiti), a time i do nas stići će za 38 godina, tj. 28. jula 2061. godine. 

Putovanje Helejeve komte po Sunčevom sistemu (2023-2061)
 
Orbita planete
Rastojanje (AJ)
Datum prelaska
 
Neptun
30.6
7. maj, 2041
 
Uranu
19.2
1. maj, 2053
 
Saturn
9.54
7. decembar 7 2058
 
Jupiter
5.2
25. jun, 2060
 
Mars
1.52
16. maj, 2061
 
Zemlja
1.0
19. jun 2061
 
Venera
0.72
9 jul, 2061

 

P.S. Treba, dakle, pričekati do sredine 2061. godine. Ja sam bio spreman da sačekam tu godinu pa da tek onda pišem o kometi, jer ko zna šta može da se desi u međuvremenu, ali Dušan je rekao: „Bolje ti napiši priču sad, ko zna šta će sve biti za 38 godina, a ovako, što je sigurno – sigurno je.

 

 

Komentari

  • Baki said More
    Naučnici smatraju da je doba... 1 dan ranije
  • boriss said More
    Bravo,nek vam uspije!Lepo od vas!lp Boris 2 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam ovo i mislim da je... 3 dana ranije
  • Dragan Tanaskoski said More
    @Miško Oko toga nema nikakve dileme. I... 4 dana ranije
  • ljubica said More
    kakve su nam misli, takav nam je... 4 dana ranije

Foto...