Interstelarni objekat nazvan 3I Atlas trenutno prolazi kroz naš Sunčev sistem. Ovaj objekat je masivan i kreće se neverovatno velikim brzinama. Njegova jedinstvena svojstva, uključujući ogroman komu bogatu ugljen-dioksidom i njegovo retrogradno kretanje, sugerišu da bi mogao imati značajne elektromagnetske interakcije unutar Sunčevog sistema. Stefan Burns, geofizičar, ističe da se „veoma verovatno ne možemo primeniti mnogo toga što sada znamo sa svim posmatranjima koje smo napravili o kometama i našim standardnim modelima kometa, koji se zasnivaju na sublimaciji, na 3I Atlas, jer je stvoren i evoluirao u potpuno drugačijem međuzvezdanom okruženju“.

Slika: Umetnička predstava objekata 3I Atlas

Ključne činjenice i karakteristike

Poreklo: Interstelarno.

Brzina:Trenutna: oko 58 kilometara u sekundi, što je već brže od orbitalne brzine Merkura. Maksimalna (tokom perihelija): oko 68 kilometara u sekundi.

Veličina: Koma (trenutno): Oko 700.000 kilometara u prečniku, što je „polovina prečnika Sunca“. 

Jezgro (procenjeno): Oko 46 do 50 kilometara u prečniku. Ovo je „mnogo veće od Amuamue ili Borsova“, prethodna dva interstelarna objekta. 

Optička koma: Oko 25.000 kilometara u prečniku (dvostruko veća od Zemlje).

Sastav kome: Dominantno bogata ugljen-dioksidom (CO2). Ima „izuzetno visok procenat ugljen-dioksida“, veći nego kod većine kometa ikada primećenih.

Sadrži prašinu, gas i plazmu, što ukazuje na to da je „vrlo elektromagnetski aktivan“.

Prisustvo vode (H2O) i ugljen-monoksida (CO) je takođe zabeleženo, ali u manjem procentu. Spektar pokazuje „nedostatak u vodenom ledu“ i „veliki skok ka ugljen-dioksidu“. Koma je „složena prašnjava plazma“.

Orbitalni Parametri: Retrogradno kretanje: Nagnuto 175 stepeni u odnosu na ekliptičku ravan. To znači da je „razlika u nagibu između orbite 3I Atlasa i svih planeta u našem Sunčevom sistemu samo 5 stepeni“, što omogućava interakciju sa heliosferskim strujnim listom i solarnim vetrom.

Prolazi unutar orbite Marsa tokom perihelija.

Zapažanja i Istraživanja

Džejms Veb svemirski teleskop (JWST): Pružio je ključna merenja u bliskom infracrvenom spektru (merenja obavljena 6. avgusta 2025.), omogućavajući detekciju ugljen-dioksida i prašine. Otkrio je „strukturu ljuske“ oko jezgra i „elementarnu diferencijaciju“.

SphereX: Potvrdio je veličinu kome u bliskom infracrvenom spektru. 2-metarski dvostruki teleskopski niz: Pružio je optičke snimke kome. Povećanje jonske aktivnosti: Kako se 3I Atlas približava Suncu, jonska aktivnost kome će se povećavati, čineći je „elektromagnetski aktivnijom i proširujući veličinu te kome“. Moguće je da će se „koma ugljen-dioksida 3I Atlasa proširiti možda čak i na veličinu Sunca ili preko nje“.

Složena prašnjava plazma i stvaranje dijamanata/grafita

Koma 3I Atlasa je „složena prašnjava plazma“. Plazma je četvrto stanje materije, gde su atomi jonizovani (elektroni su odvojeni), čineći ih podložnijim elektromagnetskim silama, koje su „10 na 30 i nešto puta moćnije od gravitacije“.

Laboratorijski eksperimenti sa plazmom bogatom ugljen-dioksidom pokazuju da ona „stvara ove nanočestice“.

Kada se u laboratoriji stvori plazma bogata ugljenikom, ona formira „plasmoide“ (male kugle plazme) unutar kojih se stvaraju nanodijamanti i grafit. Ove nanočestice mogu biti veličine 2-5 nanometara, ali se spajaju u veće aglomerate od 10-15 nanometara.

To znači da 3I Atlas, kako postaje sve više jonizovan zbog sunčevog zračenja (ultraljubičasto, ekstremno ultraljubičasto, rendgensko) i solarnog vetra, može aktivno proizvoditi „fantastične materijale“ poput dijamanata i grafita unutar svoje kome.

Ovo je posebno relevantno tokom solarnog maksimuma, kada je sunčeva aktivnost pojačana.

Interakcije sa Sunčevim sistemom

Solarna aktivnost: Nedavna „masivna eksplozija na daljoj strani Sunca“ 21. avgusta 2025. izazvala je izbacivanje koronalne mase (CME) i S1 protonsku radijacionu oluju. Iako CME nije direktno pogodio 3I Atlas, radijaciona oluja sa relativističkim protonima jeste.

Stefan Burns navodi: „primio je mnogo jaču radijacionu oluju nego mi“ (na Zemlji).

Ovaj događaj je verovatno „značajno povećao jonizaciju“ kome 3I Atlasa i procenat plazme unutar nje.

Poređenja sa Oumuamuom: 3I Atlas je mnogo veći od Oumuamue i ima ogromnu komu (Oumuamua nije imao vidljivu komu). Takođe, 3I Atlas putuje mnogo bliže ekliptičkoj ravni, što znači da će „duže vremena biti u interakciji“ sa Sunčevim sistemom.

Tokom perihelija Oumuamue 2017. godine, primećene su dvostruke X-klase baklje i najjači zemljotres 2017. (magnituda 8.2 u Meksiku). Stefan Burns sugeriše da bi se „vrlo neobična dinamika mogla odvijati“ i sa 3I Atlasom, posebno u vezi sa Sunčevom aktivnošću i potencijalno „procesima ovde na Zemlji“.

Ključni Datumi Prolaska (avgust-mart 2025/2026)

29. avgust 2025.:Trenutna pozicija, već prošao Jupiter i Saturn.

Početak oktobra 2025.: Najbliži prilaz Marsu („leti tik iznad Marsa“).

21. oktobar 2025.:Superiorna konjunkcija sa Zemljom (Zemlja-Sunce-3I Atlas poravnanje). Značajno je da se ovo poravnanje poklapa sa Mladim Mesecom. U ovom trenutku se takođe formira „mnogo zanimljive planetarne geometrije“ uključujući Sunce, Merkur, Mars i 3I Atlas.

29. oktobar 2025.:Perihelion (najbliži prilaz Suncu). Očekuje se „pojačana solarna aktivnost tokom ovog vremenskog okvira oktobra“ koja bi se mogla proširiti i na novembar.

Mart 2026.: Bliski prilaz Jupiteru (oko 20-21. marta).

Otvorena pitanja i spekulacije

Priroda objekta: „Ne znamo tačno šta to znači i stoga zaista ne znamo šta je 3I Atlas.“ Razlikuje se od bilo koje druge komete.

Potencijalna „svesnost“: Stefan Burns razmatra ideju „svesnosti plazme“ i implikacije interstelarnog objekta koji donosi „međuzvezdane informacije i svesnost“, s obzirom na to da je „svesnost inherentna kvantnom polju“. Postavlja se pitanje „šta će ova dva [Sunce i 3I Atlas] raditi zajedno i u skladu sa drugim planetama i objektima u našem Sunčevom sistemu, velika je, velika misterija“.

Klasifikacija: Verovatno predstavlja „sopstvenu klasifikaciju objekta“ i „prvi koji smo videli“. Nije verovatno vanzemaljski brod.

Trajnost kome: Iako je masivan, „nije kao da će ispariti na nama“. Samo „1 milimetar sloja oko objekta prečnika 50 kilometara da sublimira tokom nekoliko godina“ bi bio dovoljan da održi ovakvu komu.

Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=kqFm8IVFuUg