Anatolij Aleksejevič Ivanjišin
Pukovnik ruskog ratnog vazduhoplovstva u rezervi...
Takuja Onići (大西 卓哉 Takuya Onishi)
Od kontrolora putnika na aerodromu, preko dugog pilota "Boinga-767" i učesnika eksperimenta u podvodnoj ...
Ketlin "Kejt" Hejlisi Rubins (Kathleen "Kate" Haillisey Rubins)
Plavokosa Ketlin Rubins je doktor mikrobiologije....
Posada misije MKS-48/47 - Ketlin Rubins, Anatolij Ivanjišin i Takuja Oniši
Anatolij Aleksejevič Ivanjišin
Pukovnik ruskog ratnog vazduhoplovstva u rezervi, instruktor padobransko-desantne obuke, profesionalni ronioc, pilot nekoliko borbenih aviona, veliki zaljubljenik u kompjutere, ekonomista i kosmonaut kome u prvom pokušaju da to postane nisu dali jer je bio previsok. Konačno, veteran jedne maratonske kosmičke ekspedicije, heroj Rusije. To je, u najkraćem komandant kosmičkog broda "Sajuz MS-01" Anatolij Aleksejevič Ivanjišin, ruski kosmonaut broj 112 i 525-ti Zemljanin na orbiti.
Ivanjišin je rođen 15. januara 1969. u Irkutsku. Zanimjivo, rođen je na dan kada je u kosmos lansiran brod "Sajuz-5" sa kosmonautima Volinovim, Jelisejevim i Hrunovim, koji se dan kasnije spojio sa brodom "Sajuz-4" u kome je bio kosmonaut [atalov. Posle toga, Hrunov i Jelisejev kroz otvoreni kosmos prelaze u "Sajuz-4" i skupa sa Šatalovim se vraćaju na Zemlju, dok se Volinov sam vratio dan kasnije. U dugotrajnoj istoriji letova kosmičkog broda "Sajuz" na kome, evo Ivanjišin po drugi put brodi kosmosom, ovo je bila jedna od najvažnijih misija.
Srednju školu Ivanjišin je završio u rodnom Irkutsku 1986. Te iste godine tamo upisuje Polititehnički instutut, sa koga međutim godinu dana kasnije prelazi na Černigovsko Više vojno avijaciono učilište koga sa zlatnom medaljom završava 1991. Od tada, služi u Voronješkoj oblasti, gde je leteo na avionu MiG-29. Kasnije, prelazi u Kareliju, gde je leteo na Su-27.
Ivanjišin ima ukupna nalet od 507 časova na nekoliko tipova vojnih aviona. Pored toga, obavio je 180 padobranskih skokova, ima zvanje instruktora padobransko-desantne pripreme i kvalifikaciju profesionalnog ronioca.
Prvi pokušaj Ivanjišina da postane kosmonaut 1997. nije uspeo jer je bio previsok za tadašnje standarde. Kada se pojavila nova modifikacija kosmičkog broda "Sajuz TMA" u kojoj su standardi za visinu kosmonauta bili povećani, Ivanjišin je ponovo prošao kroz selekciju i maja 2003. postao kosmonaut-kandidat. Te iste godine, diplomirao je na Moskovskom državnom univerzitetu ekonomije, statistike i informatike, tako da pored zvanja vojnog pilota ruskog ratnog vazduhoplovstva i kosmonauta-kandidata, dobija kvalifikaciju "informatičar-ekonomista".
Osnovnu obuku kosmonauta završava juna 2005. posle čega sa odličnim polaže sve ispite i postaje punopravni kosmonaut (u žargonu Zvezdanog grada, ova kvalifikacija se naziva "kosmonaut-istraživač"). Prvo imenovanje u jednu od posada za Ivanjišina je usledilo jula 2009. (naznačen je za dublera misije MKS-26 koja je lansirana novembra 2010.). U januaru 2010. objavljeno je da je određen u sasatv osnovne posade misije MKS-29 planirane za septembar 2011. Međutim, pre prvog kosmičkog leta, Ivanjišin je imao još jedno dubliranje, posle čega je novembra 2011. poleteo u kosmos kao brodski inženjer "Sajuza TMA-22" misije MKS-29/30. Pored njega u misiji su učestvovali Anton Škaplerov ("Roskosmos") i Danijel Burbenk (NASA). Njegov prvi kosmički let je trajao nešto više od 165 dana.
Tokom reorganizacije Gagarinovog Centra za pripremu kosmonauta u Zvezdanom gradu svi kosmonauti Ratnog vazduhplovstva (uključujući i pukovnika Ivanjišina) bivaju prevedeni u rezervni sastav, odnosno praktično napuštaju Oružane snage i prelaze u sastav građanske ruske kosmičke agencije "Roskosmosa".
U decembru 2014. Ivanjišin je imenovan za dublera u misiji MKS-46/47 (bio je rezerva Jurija Malenčenka koji se pre koju nedelju vratio na Zemlju) i člana osnovne ekspedicije MKS-48/49.
Kao većina ruskih kosmonauta, Ivanjišin ima samo jedno dete - sina Vladislava rođenog 1993. Njegova supruga Svetlana radi u Državnoj službi u Kremlju.
Takuja Onići (大西 卓哉 Takuya Onishi)
Od kontrolora putnika na aerodromu, preko dugog pilota "Boinga-767" i učesnika eksperimenta u podvodnoj laboratoriji do Međunarodne kosmičke stanice - to je u najkraćem prikaz brodskog inženjera kosmičkog broda "Sajuz-MS-01" Takuja Onišija. On pripada petoj grupi astronauta Japanske kosmičke agencije (JAXA) kome je ovo prvi let u orbiti.
Onići je rođen 1975. u Tokiju. Godine 1994. završio je srednju školu u Jokohami, a četiri godine kasnije diplomirao je na Tokijskom mašinskom univerzitetu, na katedri za avio-kosmičko projektovanje.
Njegovo prvo zaposlenje je bilo u avio-kompaniji ANA, gde je na jednom međunarodnom aerodromu radio u službi kontrole putnika. Zatim je završio dvogodišnji kurs osnovne letačke obuke u Kaliforniji (SAD). Posle godinu dana dodatne obuke letenja, od oktobra 2003. služi kao kao drugi pilot putničkog aviona "Boing-767".
U februaru 2009. Oniši postaje kandidat za astronauta JAXA-e. Prvi deo osnovne obuke, koji je trajao pola godine, završio je u kosmičkom centru Cukuba (Tsukuba). Zatim odlazi u Džonsonov (Johnson) kosmički centar NASA-e u Hjustonu gde jula 2011. završava osnovnu obuku i dobija kvalifikaciju astronauta.
Nekoliko meseci kasnije, Oniši učestvuje u eksperimentu NEEMO 15 u podvodnoj laboratoriji "Aguaris" (Aquaris) na dubini od 19 metara, gde je grupa astronauta simulirala neke etape misije na asteroid. Laboratorija se nalazila nekoliko kilometara od obala Floride, a esperiment je trajao 13 dana.
Od novembra 2013. Oniši se u kosmičkim centrima u Cukubi, Hjustonu i Zvezdanom gradu priprema za svoju prvu kosmičku misiju. Decembra 2014. zvanično je imenovan skupa sa Ivanjišinom i Rubinsovom za člana posade misije MKS-48/49. Prethodno, dubleriao je Engleza Timoti Pika koji se nedavno vratio iz kosmosa.
Oniši je oženjen, nema dece. Voli da leti avionima, obožava duga pešačenja i da svira saksofon.
Ketlin "Kejt" Hejlisi Rubins (Kathleen "Kate" Haillisey Rubins)
Plavokosa Ketlin Rubins je doktor mikrobiologije. Pre nego što je postala astronaut, nekoliko godina se bavila proučavanjem virusa, uključujući i Ebolu, kako u laboratorijskim uslovima, tako i zaraženim oblastima u Kongu. Kao i Oniši, Rubinsova je prvu put u kosmosu, kao prva Amerikanka koja posle tri godine leti na MKS.
Rođena je 10. oktobra 1978. u Farmingtonu, država Konektikat. Diplomirala je 1999. na Kalifornijskom univerzitetu u Sna Dijegu na katedri za molekularnu biologiju. Doktorirala je 2005. mikrobiologiju na Univerzitetu Stanford.
Rubinsova je radila na Institutu bioloških istraživanja na proučavanju virusa imunodeficita čoveka, uključujući ospu i virs Ebola. Takođe, radila na medicinskom institutu infekcijskih bolesti Armije SAD, i kao vodeći istraživač instituta biomedicinskih istraživanja tehnološkog instituta Masačusets. Tom prilikom je provela nekoliko meseci na analizama virusa u Kongu.
Iste godine kao i Oniši, Rubinsova je juna 2009. uvrštena u sastav 20. grupe astronauta NASA-e. Septembra 2011. završila je osnovnu obuku, a u proleće 2014. objavljeno je da je uvrštena u kosmičku posadu misije MKS-48/49, skupa sa Ivanjišinom i Onišijem.
Rubinsova nije udata. Bavi se ronjenjem i triatlonom.
Lansirana nova posada Kosmičke stanice
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
