Novicki

Oleg Viktorovič Novicki

(Олег Викторович Новицкий)

Sa sobom, u svoju drugu kosmičku ekspediciju, Oleg Novicki (na ruskom "Aljeg Navickij") je poneo belorusku zastavu. "Tamo sam rodjen, tamo sam sam se školovao, Belorusija je moja otadžbina zahvaljujući kojoj sam ovo što jesam", rekao je ponosno Novicki kada su ga novinari pitali šta planira da ponese sa sobom u kosmos.

Kada je prvi Belorus brodio kosmosom (bio je to slavni Pjotr Klimuk, koji je komandovao misijom "Sajuz-13" u decembra 1973.), Novicki je imao samo dve godine. Četiri godine kasnije drugi Belorus je bio u kosmosu - takodje proslavljeni sovjetski kosmonaut Vladimir Kovaljonok (bio je dva puta komandant orbitalne stanice "Saljut-6"). Znači, Novicki je treći Belorus u kosmosu.

Rodjen 12. oktobra 1971. u Červenju (u oblasti Minska), Oleg je 1994. završio Kačinsko visoko vojno-vazduhplovno učilište pilota-inženjera, posle čega je deset godina služio prvo kao pilot, a zatim zamenik komandanta jurišne eskadrile locirane u Rostovu-na-Donu. Tada je učestvovao u borbenim letovima na vionima Su-25 u Čečeniji.

Godine 2006. diplomirao je na komandnom fakultetu Vojno-vazdušne akademije "Jurij Gagarin", posle čega je postao komandant vazduhoplovne eskadrile. Ovde treba naglasiti da je malo kosmonauta koji su pre dolaska u Zvezdani grad bili komandanti vazduhoplovne eskadrile, a još je manje onih koji su imali borbeno-letačko iskustvo, kao što je to slučaj sa Novickim. Na snimcima Novicki se može videti kako, za razliku od drugih, ispod letačkog odela ima mornarsku plavo-belu majicu, ponosni simbol pilota koji su učestvovali u borbenim letovima.

Ta 2006. je očigledno bila prelomna u karijeri Novickog, jer je krajem te godine uvršten medju kosmonaute-kandidate. Tada je imao nalet od preko 600 časova na nekoliko tipova borbenih aviona. Skupa sa njim, pretendenti na status kosmonauta postali, su izmedju ostalih Jelena Serova, kasnije četrvrta Ruskinja u kosmosu, zatim Aleksej Ovčinjin koji se nedavno vratio sa MKS, pa Sergej Rižikov koji se trenutno tamo nalazi i sa kojim sada Novicki skupa leti. Bila je to XIV grupa Centra za pripremu kosmonauta (CPK), takodje poznata kao "Grupa-novembar 2006.").

Posle dvogodišnje obavezne obuke, koju je početkom 2009. završio sa odličnom ocenom dodeljena mu je kosmonautska knjižica broj 201. Odmah prelazi u grupi kosmonauta koji su se pripremali u okviru generalnog programa MKS. Na putu prema kosmosu, kosmonauti-kandidati moraju prvo da savladaju osnovnu dvogodišnju obuku, posle čega dobiju status punopravnog kosmonauta i odmah bivaju prebačeni u jednu od grupa koje su pripremaju u okviru programa obuke za buduće letove na MKS. Mnogi od njih takodje provede izvesne vreme u Hjustonu i kosmičkom centru ESA-e u Nemačkoj. Ovim putem je takodje morao da prodje i Novicki. On je januara 2010, otišao u Hjuston gde je nešto manje od pola godine bio predstavnik CPK u Džonsonovom kosmičkom centru. Po povratku u Zvezdani grad, u leto 2010. skupa sa Serovom i Rižikovim provodi nekoliko dana u pustinji, na obuci za slučaj eventualnog povratka iz kosmosa u pustinjskim oblastima. Ovakve vežbe su ranije bile praktikovane, ali nikada od raspada SSSR-a. Po povratku sa obuku iz pustinje, Novicki je obavio pripreme snimanja terena oko Murmanska sa aviona, kao deo obuke korišćenja različite foto-aparature za ekološka snimanja zemljine površine u kosmosu.

U jesen te iste godine, Novicki je naznačen za dublera komandanta misije MKS-31/32 ("Sajuz TMA-04M" koji je lansiran u kosmos maja 2012.), posle čega je sa još dvojicom kosmonauta, proveo nekoliko dana u šumi, simulirajući neplanirano ateriranje kosmičkog broda u gustoj i snegom pokrivenoj šumskoj oblasti.

Od maja 2012. Novicki (skupa sa ruskim kosmonautom Jevgenijem Tarelkinom i američkim astronautom Kevinom Fordom) biva imenovan u prvu (osnovnu) posadu misije MKS-33/43 i kosmičkog broda "Sajuz TMA-06M". U jeku priprema za svoj prvi kosmički let, vojna karijera pukovnika Novickog privedena je kraju. Jula 2012. posle prebacivanja CPK iz nadležnosti Vazduhoplovnih snaga Rusije pod okrilje civilnog "Roskomosa", svim kosmonautima oficirima prekinut je aktivni vojni status i prelaze u rezervni sastav.   

Prva kosmička ekspedicija Novickog obavljena je obavljena od 23. oktobra 2012. do 16. marta 2013. Trajala je 143 dana, 16 časova i 15 minuta. Dva dana posle lansiranja posada je prešla na MKD, gde je ostala do kraja ekspedicije. Kuriozitet je da su Novicki i Tarelkin obojica po prvi put tada leteli u kosmos, što je neobično budući da su decenijama SSSR i Rusija u kosmos redovno imali posade u kojoj je najmanje jedan član bio iskusan kosmonaut. Novicki je tada postao 114. ruski kosmonaut (uključujući i sovjetske kosmonaute), a 529. Zemljanin u kosmosu. Još jedna zanimljivost. Odmah posle povratka iz kosmosa, Novicki i Tarelkin su učestvovali u eksperimentu simulacije spuštanja na površinu planete Mars posle dugotrajnog leta kroz medjuplanetarni prostor. Eksperiment je obavljen na centrifuge CF-18 u CPK, na kojoj je simularana sila teže Crvene planete i opterećenja tokom leta kroz atmosferu Marsa.

U decembru 2014. Novicki je imenovan za komandanta rezervne posade misije MKS-48/49 (koja je završena krajem oktobra ove godine) i osnovne ekspedicije MK-50/51 koja samo što je započela, skupa sa Tomom Peskeom i Pegi Vitson.

Oleg Novicki je heroj Ruske Federacije, ima zvanje "Veterana borbenih dejstava", i nosioc je nekoliko ordena i medalja. Oženjen je Julijom Vladislavovnom, sa kojom, što je tipično za većinu kosmonauta, ima jedno dete - kćer Janu. Na ispraćaju Novickog i njegove posade iz Zvezdanog grada na Bajkonur, pored supruge i ćerke bio je i mali unuk, koga je Novicki ponosno nosio u naručju pred okupljenim novinarima.          

Pored neba i kosmosa, Novicki voli da čita, da igra fudbal, obožava turistička putovanja, lov, ribolov, a igra i stoni-tenis. 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 2 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 2 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 3 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... 5 dana ranije
  • Mladen said More
    BRAVO ! Pre 1 nedelje

Foto...