TV Astronomija

Međuzvezdane sonde

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: subota, 19 jun 2021 10:02; Autor Astronomski magazin

PutovanjaGM 1

Technologies for interstellar travel. How will humanity reach the stars?

Dobro, ljudske sonde su se zašle svud po Sunčevom sistemu, zavirile u njegove mračne dubine. Ali šta je sa stvarno dalekim predelima naše galaksije? Najbliža zvezda od nas je udaljena 268.770 astronomskih jedinica (AJ=150 miliona km) i nameće se pitanje hoće li čovek ikada uspeti da stigne do tih, ali i mnogo daljih predela. Evo nekih rešenja.

Opširnije: Međuzvezdane sonde

Write comment (0 Comments)

Kineski astronauti odleteli ka svemirskoj stanici

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: petak, 18 jun 2021 18:01; Autor Astronomski magazin

lm1

Shenzhou-12 launch

17. juna 2021. Kina je raketom Long March-2F Y12 lansirala letelicu Shenzhou-12 sa posadom. Astronauti su tako krenuli ka kineskoj svemirskoj stanici Tiangong

Opširnije: Kineski astronauti odleteli ka svemirskoj stanici

Write comment (0 Comments)

'Junona' proletela pored Ganimeda

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: utorak, 15 jun 2021 15:01; Autor Draško Dragović

Prošlo je preko dvadeset godina otkako smo izbliza vidjeli najveći mesec u Sunčevom sistemu, svet veći od planete Merkur. Suša novih slika okončana je 7. juna 2021, kada je Nasina sonda 'Junona' ('Juno') proletela na 1038 km od Ganimeda brzinom od 19 km/s. To je najbliži susret s ovim gigantskim satelitom od 20. maja 2000. godine, kada je sonda 'Galileo' pretposljednji fly-by iznad ovog Jovijanskog meseca. Istina je da niko nije očekivao da će slike biti nešto o čemu treba pisati kući. Kao što je poznato, 'Junona' nosi vrlo jednostavnu kameru, JunoCam, dodatu u poslednjem trenutku radi public relations razloga. Iako su poslednje slike Jupitera daleko premašile očekivanja, Ganimed je manja meta i nije se očekivalo ništa spektakularno. Međutim,slike su nas sve iznenadile svojom ogromnom rezolucijom. Jelena, samo za tebe, Ganimed, dve decenije nakon što smo ga poslednji put videli izbliza:

Opširnije: 'Junona' proletela pored Ganimeda

Write comment (2 Comments)

VRT FIZIKE: Kako predvideti zagađenje?

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: ponedeljak, 14 jun 2021 13:16; Autor Astronomski magazin

ZagadjenjeVF 2

VRT FIZIKE: Kako predvideti zagađenje?

„„Atmosferu je teško simulirati i napraviti uslove koji su u tom kompleksnom sistemu zastupljeni“, kaže dr Mirijana Perišić iz Instituta za fiziku u Beogradu u dvadesetpetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ u kojoj objašnjava kako predvideti zagađenje vazduha.

Opširnije: VRT FIZIKE: Kako predvideti zagađenje?

Write comment (0 Comments)

Kako je moguće teraformirati Veneru?

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: subota, 12 jun 2021 13:02; Autor Astronomski magazin

TeraformiranjeVenere2

How can we Terraform Venus? Turning a hellish planet into a blue oasis

Pretvaranje paklene planete u plavo oazu.

Venera nam je najbliža planeta. Dobila je ime po najlepšoj boginji starih Grka i sve do sredine prošlog veka Zemljani su smatrali da je ona prijato, ugodno i pitomo mesto. Ali onda se ispostavilo da je Venera paklena planeta: vrela, otrovna i sa preteškom atmosferom. Ipak, kako je moguće od nje napraviti bajkovito mesto.

Opširnije: Kako je moguće teraformirati Veneru?

Write comment (0 Comments)

Ričard Fajnman priča o algebri

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: četvrtak, 10 jun 2021 13:17; Autor Astronomski magazin

Fajnman 100

Richard Feynman talks about Algebra

....Ovde Fajnman u minut i po govori o algebri. Ali kako govori! Poslušajte.

Opširnije: Ričard Fajnman priča o algebri

Write comment (0 Comments)

VRT FIZIKE: Nepodnošljiva hladnoća superprovodnosti

Detalji: Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: ponedeljak, 07 jun 2021 13:16; Autor Astronomski magazin

sp4

VRT FIZIKE: Nepodnošljiva hladnoća superprovodnosti

„Fenomen superprovodnosti je otkrio holandski fizičar Karmeling Ones 1911. godine. „On je prvi uspeo da ohladi helijum do temperature ispod četiri Kelvina i da ga time prevede u tečno stanje“, objašnjava dr Tanasković, dodajući da je to omogućilo eksperimente u uslovima niske temperature, pa i otkrivanje superprovodnosti.

Opširnije: VRT FIZIKE: Nepodnošljiva hladnoća superprovodnosti

Write comment (0 Comments)